Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 23/16 od 15.01.2016.godine, stavom prvim izreke potvrđena je presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica Vladičin Han P1 77/15 od 21.10.2015.godine u delu stava prvog izreke, kojim je kao nezakonito poništeno rešenje tuženog broj ... od 18.12.2013.godine, u stavu drugom i trećem izreke rešenja i u stavu tri izreke iste presude i u tom delu žalba tuženog odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je ista presuda u preostalom delu stava prvog izreke, kojim je odlučeno o zahtevu tužilje za vraćanje na rad u stavu drugom izreke i odluka o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da je vrati na rad i rasporedi na poslove radnog mesta koji odgovara njenoj stručnoj spremi-..., te da se utvrdi da je tužilji radni odnos zasnovan na određeno vreme Ugovorom o radu broj ... od 26.08.2012.godine prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 18.08.2013.godine i da se naloži tuženom da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme počev od 18.08.2013.godine radi obavljanja poslova radnog mesta koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i istu vrati u stalni radni odnos i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odnosu na stav drugi njene izreke tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Revizija tužilje nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitne povrede iz tačke 12. citirane odredbe zakona na koju se revizijom ukazuje, jer obrazloženje pobijane presude sadrži jasne i neprotivurečne razloge o bitnim činjenicama.

Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema činjeničnom stanju, tužilja je bila imenovana za vršioca dužnosti direktora tuženog, rešenjem Skupštine opštine ... broj ... od 21.08.2012.godine za period najduže do jedne godine. Na osnovu ove odluke sa tužiljom je zaključen Ugovor o radu dana 26.08.2012.godine, kojim je u tački 2. i 4. ugovoreno da tužilja radi obavljanja poslova vršioca dužnosti direktora zasniva radni odnos na određeno vreme, ne duže od godinu dana od dana imenovanja od strane ..., a počev od 17.08.2012.godine. Po isteku perioda za koji je zasnovala radni odnos na određeno vreme tužilja je nastavila da radi na istim poslovima do ponovnog imenovanja, jer je rešenjem SO ... ... od 19.09.2013. godine imenovana za vršioca dužnosti direktora do imenovanja direktora po javnom konkursu, a ne duže od 6 meseci od dana imenovanja od strane SO ... počev od 19.09.2013.godine. Rešenjem SO ... broj ... od 06.12.2013.godine tužilja je razrešena dužnosti vršioca direktora tuženog sa danom koji prethodi danu stupanja na rad direktora imenovanog po javnom konkursu. Nadzorni odbor na osnovu tog rešenja donosi rešenje broj ... od 18.12.2013.godine kojim je u stavu prvom tužilja razrešena dužnosti vršioca dužnosti direktora, a u stavu drugom i trećem joj je otkazan ugovor o radu broj ... od 13.10.2013.godine sa danom 18.12.2013.godine, sa kojim danom joj je i prestao radni odnos. Podnetom tužbom tužilja je tražila poništaj rešenja tuženog od 18.12.2013.godine u stavu drugom i trećem i da se utvrdi da joj je radni odnos zasnovan na određeno vreme kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj ... od 26.08.2012.godine prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, jer je po isteku perioda od godinu dana nastavila da radi kod tuženog još 23 dana.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da je tužilji radni odnos zasnovan na određeno vreme Ugovorom o radu broj ... od 26.08.2012.godine prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 18.08.2013.godine i naložio tuženom da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme počev od 18.08.2013.godine radi obavljanja poslova radnog mesta koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i istu vrati na rad u radni odnos.

Prvostepeni sud je ovakvu svoju odluku zasnovao na pravnom stanovištu da u situaciji kada je tužilja koja je kod tuženog zasnovala radni odnos na određeno vreme nastavila da radi i provela na radu ukupno 23 dana tuženi istoj nije mogao otkazati ugovor o radu jer je dana 18.08.2013.godine došlo do preobražaja radnog odnosa tužilje zasnovanog na određeno vreme kod tuženog u radni odnos na neodređeno vreme u smislu odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 124/05). Pri tom zaključuje da je za njen stečeni radnopravni status kao zaposlene na neodređeno vreme bez značaja okolnost da je ista odlukom osnivača tuženog od 09.09.2013.godine razrešena dužnosti VD direktora tuženog jer ti razlozi nisu osnov za donošenje odluke od strane tužene da tužilji prestaje radni odnos, već samo može biti osnov da se tužilji otkaže ugovor o radu zaključen radi obavljanja poslova radnog mesta VD direktora. Posebno, što u zaključenom Ugovoru o radu između tužilje i tuženog nije sadržana odredba kojom se reguliše pitanje statusa tužilje danom njenog razrešenja, odnosno da radni odnos kod tuženog prestaje danom razrešenja dužnosti VD direktora. Po nalaženju prvostepenog suda ovde se ne radi o novom zasnivanju radnog odnosa s obzirom da je radni odnos već ranije bio zasnovan na određeno vreme, već se radi o preobražaju radnog odnosa u skladu sa odredbom člana 37. član 4. Zakona o radu.

Drugostepeni sud u pobijanoj presudi zauzima suprotno pravno stanovište izraženo u prvostepenoj presudi. Ovakav pravni stav prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu zaključenog Ugovora o radu sa tuženim broj ... od 13.10.2013.godine, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme radi obavljanja poslova radnog mesta vršioca dužnosti direktora, a razrešena je sa ovog radnog mesta dana 18.12.2013.godine. Navedeni ugovor nije sadržao odredbe da direktoru prestaje radni odnos po isteku roka za koji je izabran i isteku perioda za koji je zasnovala radni odnos. Parnične stranke su ugovorile da će tužilja obavljati poslove vršioca dužnosti do imenovanja direktora po sprovedenom javnom konkursu, ali ne duže od 6 meseci. Razrešenjem tužilje na osnovu odluke osnivača 06.12.2013.godine usled imenovanja direktora Javnog predueća po javnom konkursu nastupio je osnov za prestanak radnog odnosa tužilji kod tuženog. Stoga okolnost da je rešenje poslodavca od 18.12.2013.godine poništeno kao nezakonito ne predstavlja osnov za vraćanje tužilje na rad, jer je rok za koji je tužilja radni odnos zasnovala kod tuženog istekao, pa nisu ispunjeni uslovi da se radni odnos tužilje zasnovan na određeno vreme preobrazi u radni odnos na neodređeno vreme.

Neosnovano se u reviziji ističe da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, jer navedena bitna povreda odredaba parničnog postupka ne predstavlja revizijski razlog prema odredbi člana 407. ZPP.

Neosnovano revizija ukazuje i na pogrešnu primenu materijalnog prava- odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 125/04).

Odredba člana 37. Zakona o radu (važeći propis u vreme nastanka spornog odnosa “Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama i dopunama ovog zakona „Službeni glasnik RS“ br. 61/05) ne reguliše pitanje radnopravnog statusa direktora, već se odnosi na sve zaposlene. Radnopravni status direktora reguliše odredba člana 48. ovog zakona. To znači da se na radnopravni status i vršioca dužnosti direktora imaju primeniti odredbe člana 48. Zakona o radu. Prema članu 48. stav 3. Zakona o radu, radni odnos direktora na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja. U ovom slučaju kako je utvrđeno tokom postupka, radni odnos tužilje na određeno vreme trajao je do njenog razrešenja. Tužilja je bila u radnom odnosu na određeno vreme kod tuženog, koji je zasnovala na osnovu odluke o imenovanju tužilje za vršioca dužnosti direktora. Razrešenjem vršioca dužnosti direktora tužilji je prestao radni odnos po sili zakona, zbog čega nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za preobražaj radnog odnosa tužilje na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog. Dalje, treba imati u vidu da tužilja nije zasnovala radni odnos na određeno vreme i pod uslovima kako to propisuje odredba člana 37. stav 1. Zakona o radu, koja se odnosi na zaposlene koji zasnivaju radni odnos na određeno vreme kod poslodavca radi obavljanja sezonskih poslova, poslova na određenom projektu ili kada usled povećanog obima posla koji traju određeno vreme treba zasnovati radni odnos sa zaposlenim na određeno vreme, odnosno dok traje potreba za obavljanjem tih poslova. Tužilja je radni odnos na određeno vreme zasnovala radi obavljanja poslova vršioca dužnosti direktora i ugovorom o radu je određeno da ona zasniva radni odnos na određeno vreme. Nakon isteka roka za koji je ona zasnovala radni odnos ona je razrešena dužnosti, pa okolnost što je nastavila da radi još 23 dana kod tuženog, ne predstavlja osnov za preobražaj radnog odnosa u smislu odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu. Radi se o radnom odnosu na određeno vreme na poslovima koji imaju svoju posebnu pravnu prirodu kod kojih se faktički stupanjem na rad i faktičkim obavljanjem poslova organa upravljanja preduzeća u smislu člana 32. u vezi člana 37. stav 4. Zakona o radu ne može zasnovati radni odnos na neodređeno vreme. Osim toga, tužilja je zaključila ugovor o radu 03.10.2013.godine kojim je zasnovala radni odnos na određeno vreme do imenovanja direktora po sprovedenom javnom konkursu na kojoj činjenici je i zasnovana odluka o razrešenju tužilje od strane tuženog.

Pravilno je doneta odluka o troškovima postupka u smislu člana 165, a u vezi člana 153. stav 1. i 154. ZPP.

Sa izloženog Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić