Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, u smislu člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Prema razlozima pobijanog prvostepenog rešenja optužnicom Tužioca za organizovani kriminal Kto 2/13 od 13.03.2013. godine, izmenjenoj 08.05.2013. godine, okrivljenom Enveru Selmanoviću stavljeno je na teret krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 1. KZ i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, te da je branilac okrivljenog po službenoj dužnosti, advokat Svetlana Bobić, podnela sudu troškovnik broj 9/16 od 27.09.2016. godine kojim je tražila da joj se isplati nagrada za rad za preduzete radnje navedene u troškovniku.

Odlučujući o navedenom zahtevu, Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje je pobijanim prvostepenim rešenjem, u skladu sa važećom Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, na ime nagrade braniocu po službenoj dužnosti za odbranu okrivljenog na glavnom pretresu i za sastav dve žalbe i predloga za ukidanje mere zabrana napuštanja teritorije Republike Srbije, odredio troškove postupka u ukupnom iznosu od 186.750,00 dinara, dok nije priznao troškove krivičnog postupka na ime nagrade braniocu okrivljenog za sastavljanje dva podneska – od 21.04.2016. godine i 03.06.2016. godine koji predstavljaju molbe da se okrivljenom odobri privremeno napuštanje Republike Srbije, sa obrazloženjem da se radi o neobrazloženim podnescima koji ne sadrže činjenične navode od značaja za vođenje i tok postupka, a navedene razloge je kao pravilne prihvatilo i drugostepeno veće istog suda prilikom odlučivanja o žalbi branioca okrivljenog.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima povređen zakon iz člana 441. stav 4. u vezi tarifnog broja 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, postoji, ako je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakonske odredbe, kao i ako je pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobađanju okrivljenog od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, propisano je da troškovi krivičnog postupka, između ostalog, obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 1. Pravilnika o visini nagrade za rad advokata za odbranu po službenoj dužnosti propisano je da advokat koji je postavljen za branioca po službenoj dužnosti, u krivičnom postupku ima pravo na novčanu nagradu u iznosu od 50% od nagrade predviđene tarifom Advokatske komore koja se primenjuje u sedištu suda koji je odredio odbranu po službenoj dužnosti.

Advokatskom tarifom, i to Tarifnim brojem 4, stav 1. propisano je da advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, za sastavljanje određenih, taksativno navedenih podnesaka, dok je stavom 2. istog tarifnog broja određeno da advokatu pripada 50% nagrade iz tarifnog broja 1, za sastavljanje ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Sledstveno iznetom, po nalaženju ovog suda, pobijanim rešenjima, odbijanjem zahteva branioca okrivljenog za naknadu troškova postupka na ime nagrade braniocu za sastav predmetnih podnesaka sa obrazloženjem da se ne radi o obrazloženim podnescima, a bez ocene da li su ti podnesci bili neophodni za potrebe ostvarenja nekog prava okrivljenog u datoj fazi postupka, povređen je zakon u smislu odredbe člana 441. stav 4. ZKP, u vezi tarifnog broja 4, stav 2. tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Zbog navedene povrede zakona, na koju se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude, tako što je ukinuo pravnosnažna rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja KPo1 33/13 od 05.09.2016. godine i K Po1 33/13 – Kv Po1 468/16 od 23.09.2016. godine i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje u prvom stepenu, prilikom kojeg će sud imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi i doneti novu, pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić