Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног, у смислу члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство седници већа није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Према разлозима побијаног првостепеног решења оптужницом Тужиоца за организовани криминал Кто 2/13 од 13.03.2013. године, измењеној 08.05.2013. године, окривљеном Енверу Селмановићу стављено је на терет кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 4. у вези става 1. КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 4. у вези става 1. КЗ, те да је бранилац окривљеног по службеној дужности, адвокат Светлана Бобић, поднела суду трошковник број 9/16 од 27.09.2016. године којим је тражила да јој се исплати награда за рад за предузете радње наведене у трошковнику.

Одлучујући о наведеном захтеву, Виши суд у Београду, Посебно одељење је побијаним првостепеним решењем, у складу са важећом Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, на име награде браниоцу по службеној дужности за одбрану окривљеног на главном претресу и за састав две жалбе и предлога за укидање мере забрана напуштања територије Републике Србије, одредио трошкове поступка у укупном износу од 186.750,00 динара, док није признао трошкове кривичног поступка на име награде браниоцу окривљеног за састављање два поднеска – од 21.04.2016. године и 03.06.2016. године који представљају молбе да се окривљеном одобри привремено напуштање Републике Србије, са образложењем да се ради о необразложеним поднесцима који не садрже чињеничне наводе од значаја за вођење и ток поступка, а наведене разлоге је као правилне прихватило и другостепено веће истог суда приликом одлучивања о жалби браниоца окривљеног.

Међутим, по оцени Врховног касационог суда, основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним решењима повређен закон из члана 441. став 4. у вези тарифног броја 4. став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.

Повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, постоји, ако је суд одлуком о трошковима кривичног поступка повредио законске одредбе, као и ако је погрешно изрекао или није изрекао одлуку о ослобађању окривљеног од дужности да у целини или делимично накнади трошкове кривичног поступка.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП, прописано је да трошкови кривичног поступка, између осталог, обухватају награду и нужне издатке браниоца.

Одредбом члана 1. Правилника о висини награде за рад адвоката за одбрану по службеној дужности прописано је да адвокат који је постављен за браниоца по службеној дужности, у кривичном поступку има право на новчану награду у износу од 50% од награде предвиђене тарифом Адвокатске коморе која се примењује у седишту суда који је одредио одбрану по службеној дужности.

Адвокатском тарифом, и то Тарифним бројем 4, став 1. прописано је да адвокату припада награда из Тарифног броја 1, за састављање одређених, таксативно наведених поднесака, док је ставом 2. истог тарифног броја одређено да адвокату припада 50% награде из тарифног броја 1, за састављање осталих поднесака у кривичном поступку.

Следствено изнетом, по налажењу овог суда, побијаним решењима, одбијањем захтева браниоца окривљеног за накнаду трошкова поступка на име награде браниоцу за састав предметних поднесака са образложењем да се не ради о образложеним поднесцима, а без оцене да ли су ти поднесци били неопходни за потребе остварења неког права окривљеног у датој фази поступка, повређен је закон у смислу одредбе члана 441. став 4. ЗКП, у вези тарифног броја 4, став 2. тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.

Због наведене повреде закона, на коју се основано указује у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је усвојио захтев и на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде, тако што је укинуо правноснажна решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења КПо1 33/13 од 05.09.2016. године и К По1 33/13 – Кв По1 468/16 од 23.09.2016. године и предмет вратио том суду на поновно одлучивање у првом степену, приликом којег ће суд имати у виду примедбе изнете у овој пресуди и донети нову, правилну и на закону засновану одлуку.

Записнчар – саветник                                                                                                              Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                           Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић