Protiv drugostepenog rešenja tužioci su izjavili reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, jer postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi sa članom 420. („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da su tužioci suvlasnici na određenoj nepokretnosti. Međutim, iako su tužioci u celini uspeli u parnici, njihov zahtev za naknadu troškova nije usvojen, već je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka sa obrazloženjem da je u tužbi predloženo da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilaca i potvrdio odluku o troškovima postupka, sa obrazloženjem da je punomoćnik tužilaca na ročištu od 23.01.2018. godine tražio troškove po troškovniku koji nije dostavio, a na ročištu koje je održao 06.11.2018. godine i na kome je zaključena glavna rasprava troškove je tražio po AT, međutim nije ih precizno opredelio.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužilaca na naknadu troškova postupka.

Članom 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona propisano je da će sud prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, ovi troškovi odmeriće se po toj tarifi (stav 2). Članom 163. istog zakona, propisano je da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke, bez raspravljanja (stav 1); stranka je dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu (stav drugi); zahtev za naknadu troškova stranka je dužna da podnese najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova podnese u predlogu u kome sud treba da odluči (stav 3).

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh stranaka u sporu kao i odredbe člana 163. stav 1, 2. i 3. ZPP. Naime, prema stanju u spisima punomoćnik tužilaca advokat Nebojša Milosavljević je na ročištu za glavnu raspravu od 06.11.2018. godine, na kojem je rasprava zaključena, dostavio specifikaciju troškova tužilaca u ovom sporu, kojom je opredelio vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu. Stoga je nejasan zaključak nižestepenih sudova kojim su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iznete u ovom rešenju, te će na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku, kojima su regulisani troškovi postupka, odlučiti o zahtevu tužilaca za naknadu troškova postupka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. u vezi sa članom 420. ZPP-a ukinuo odluku o troškovima postupka i predmet u ukinutom delu vratio na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić