Против другостепеног решења тужиоци су изјавили ревизију, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

Врховни касациони суд налази да су испуњени услови за одлучивање о ревизији тужилаца као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП због потребе разматрања правних питања везаних за трошкове поступка, јер постоји неуједначена судска пракса по овом питању. Из наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући побијану одлуку применом члана 408. у вези са чланом 420. („Службени гласник РС“, бр.72/11 ... 87/18), Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужилаца основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Првостепени суд је усвојио тужбени захтев и утврдио да су тужиоци сувласници на одређеној непокретности. Међутим, иако су тужиоци у целини успели у парници, њихов захтев за накнаду трошкова није усвојен, већ је одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка са образложењем да је у тужби предложено да свака странка сноси своје трошкове поступка. Другостепени суд је одбио жалбу тужилаца и потврдио одлуку о трошковима поступка, са образложењем да је пуномоћник тужилаца на рочишту од 23.01.2018. године тражио трошкове по трошковнику који није доставио, а на рочишту које је одржао 06.11.2018. године и на коме је закључена главна расправа трошкове је тражио по АТ, међутим није их прецизно определио.

Врховни касациони суд сматра да се основано ревизијом указује на погрешан став нижестепених судова у погледу права тужилаца на накнаду трошкова поступка.

Чланом 153. став 1. ЗПП прописано је да странка која у целини изгуби парницу дужна је да противној странци накнади трошкове, а чланом 154. став 1. истог закона прописано је да ће суд приликом одлучивања који ће трошкови да се накнаде странци да узме у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице. О томе који су трошкови били потребни, као и о износу трошкова, одлучује суд ценећи све околности. Ако је прописана тарифа за награде адвоката или за друге трошкове, ови трошкови одмериће се по тој тарифи (став 2). Чланом 163. истог закона, прописано је да о накнади трошкова одлучује суд на одређени захтев странке, без расправљања (став 1); странка је дужна да у захтеву определи врсту и износ трошкова за које тражи накнаду (став други); захтев за накнаду трошкова странка је дужна да поднесе најкасније до завршетка расправљања које претходи одлучивању о трошковима, а ако се ради о доношењу одлуке без претходног расправљања странка је дужна да захтев за накнаду трошкова поднесе у предлогу у коме суд треба да одлучи (став 3).

Имајући у виду садржину цитираних законских одредаба, као и исход ове парнице, нижестепени судови су погрешно поступили када су одлучили да свака странка сноси своје трошкове поступка. Приликом одлучивања о трошковима поступка, основни критеријум којим се судови морају руководити јесте успех странака у спору као и одредбе члана 163. став 1, 2. и 3. ЗПП. Наиме, према стању у списима пуномоћник тужилаца адвокат Небојша Милосављевић је на рочишту за главну расправу од 06.11.2018. године, на којем је расправа закључена, доставио спецификацију трошкова тужилаца у овом спору, којом је определио врсту и износ трошкова за које тражи накнаду. Стога је нејасан закључак нижестепених судова којим су одлучили да свака странка сноси своје трошкове поступка.

У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду примедбе изнете у овом решењу, те ће на основу одредаба Закона о парничном поступку, којима су регулисани трошкови поступка, одлучити о захтеву тужилаца за накнаду трошкова поступка.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је применом члана 416. став 2. у вези са чланом 420. ЗПП-а укинуо одлуку о трошковима поступка и предмет у укинутом делу вратио на поновно одлучивање.

Председник већа - судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић