Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Predmet tražene pravne zaštite je zakonitost rešenja tužene o korišćenju godišnjeg odmora tužioca, a pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen doneta je primenom odredbe člana 69. stav 1. i 193. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ... 75/14) i odredbe člana 30. Kolektivnog ugovora tužene br. 181 od 13.04.2021. godine, na osnovu utvrđene činjenice da tužena, prilikom utvrđivanja trajanja godišnjeg odmora tužioca za 2021. godinu, nije vrednovala kriterijume propisane članom 30. Kolektivnog ugovora koji se odnose na rezultate rada i uslove rada pod kojima se obavljaju poslovi. Tužena u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, međutim, za primenu instituta posebne revizije nije od značaj svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi poništaja rešenja o korišćenju godišnjeg odmora tužilac je podneo 28.01.2022. godine.

Odredbama glave XXIX Zakona o parničnom postupku, propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnog odnosa, dok se ostale odredbe tog Zakona primenjuju kada odredbama te glave nije drugačije određeno. Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Predmet spora u ovoj parnici je ocena zakonitosti rešenja tuženog kojim je tužiocu odobreno korišćenje godišnjeg odmora za 2021. godinu u trajanju od 27 radnih dana. Dakle, tužbeni zahtev tužioca se ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, u smislu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, pa zbog toga revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković