Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези одредбе у вези члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, за одлучивање о посебној ревизији тужене.

Предмет тражене правне заштите је законитост решења тужене о коришћењу годишњег одмора тужиоца, а побијана одлука којом је тужбени захтев тужиоца усвојен донета је применом одредбе члана 69. став 1. и 193. став 1. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр. 24/05 ... 75/14) и одредбе члана 30. Колективног уговора тужене бр. 181 од 13.04.2021. године, на основу утврђене чињенице да тужена, приликом утврђивања трајања годишњег одмора тужиоца за 2021. годину, није вредновала критеријуме прописане чланом 30. Колективног уговора који се односе на резултате рада и услове рада под којима се обављају послови. Тужена у ревизији указује на погрешну примену материјалног права, међутим, за примену института посебне ревизије није од значај свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која је од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђење стандарда правичног суђења, што овде није случај.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужбу ради поништаја решења о коришћењу годишњег одмора тужилац је поднео 28.01.2022. године.

Одредбама главе XXIX Закона о парничном поступку, прописана су посебна правила за поступак у парницама из радног односа, док се остале одредбе тог Закона примењују када одредбама те главе није другачије одређено. На основу одредбе члана 441. Закона о парничном поступку, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Предмет спора у овој парници је оцена законитости решења туженог којим је тужиоцу одобрено коришћење годишњег одмора за 2021. годину у трајању од 27 радних дана. Дакле, тужбени захтев тужиоца се не односи на заснивање, постојање или престанак радног односа, у смислу одредбе члана 441. Закона о парничном поступку, па због тога ревизија тужене није дозвољена.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић