Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o osebnoj reviziji, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Urbanistički planovi za lokalitet na kome se nalazi sporna parcela postoje od 1964. godine. Suvlasničku pripadnost na spornoj parceli, kao delu veće parcele, pravni prethodnik stekao je u svojinu kupoprodajnim ugovorom od 15.08.2005. godine. U vreme sticanja aktuelna parcela, koja je predstavljala deo veće parcele, u celosti se faktički koristila kao javni put. U kupoprodajnom ugovoru je navedena činjenica izričito konstatovana, kao i činjenica da je sporna površina u celosti predviđena za novoprojektovanu ulicu. Nakon izvršene parcelacije aktuelna parcela pripada Ulici ... u Futogu, koja ulica je na osnovu Odluke objavljene u „Službenom listu Grada Novog Sada“ broj 32/2010 zamenila Ulicu ... . Tržišna vrednost parcele je 4.854,52 dinara po 1m2, što za spornu površinu od 108 m2 predstavlja iznos od 524.288,16 dinara.

Nižestepeni sudovi nalaze da je faktičkim privođenjem planiranoj nameni za javnu površinu parcela postala javna svojina, pa pošto je koristi neograničen broj lica bez mogućnosti vraćanja u pređašnje stanje, osnovanost postavljenog tužbenog zahteva proizilazi iz odredbi člana 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Drugostepeni sud ceni da činjenica što je u momentu kada je pravni prethodnik tužioca kupio predmetnu parcelu na istoj već postojao put, nije od uticaja na drugačije odlučivanje, imajući u vidu da je prethodni vlasnik obeštećen od strane kupca kroz kupoprodajnu cenu, a tužiocu se sudska zaštita pruža kroz institut faktičke eksproprijacije.

Po stanovištu Vrhovnog suda, nepravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo sadržano u Zakonu o javnoj svojini ( „Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 153/20 ), kada su usvojili postavljeni tužbeni zahtev.

U vreme teretnog sticanja 2005. godine sporna parcela je već bila faktički privedena planiranoj javnoj nameni za saobraćajnu površinu i korišćena je od strane neograničenog broja trećih lica. Zemljište je faktičkim putem postalo dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojini tuženog Grada (član 10. stavovi 2. i 10. Zakona o javnoj svojini), pa je na taj način prestalo pravo privatne svojine ranijeg vlasnika, koji je stekao pravo da traži naknadu za oduzeto zemljište. Zemljište koje je postalo dobro u opštoj upotrebi ne može biti predmet prometa (član 16. Zakona o javnoj svojini).

Činjenica da je pravni prethodnik tužioca zaključio ugovor o kupoprodaji tog zemljišta, kao i da je tužilac po pravnom osnovu nasleđa stekao svojinu, ne daje mu pravo da retroaktivno ostvari naknadu po osnovu faktičke eksproprijacije. Raniji vlasnik kupoprodajnim ugovorom od 15.08.2005. godine nije pravnom prethodniku tužioca ustupio potraživanje naknade u smislu člana 436. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pa tužilac ni po tom pravnom osnovu ne može isticati imovinskopravni zahtev.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima postupka u stavu trećem izreke, doneta je na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1, 154. i 163. stavovi 1 - 4. ZPP. Tuženom su priznati opravdani troškovi u granicama postavljenog zahteva, saglasno važećoj Advokatskoj tarifi. Dosuđeni iznos od 177.000,00 dinara čine nagrada za sastav odgovora na tužbu od 9.000,00 dinara, za zastupanje na deset održanih ročišta od po 10.500,00 dinara, za sastav dve žalbe od po 18.000,00 dinara i sastav revizije od 27.000,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković