Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је, на основу члана 404. ЗПП благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23) Врховни суд је оценио да су испуњени услови за одлучивање о осебној ревизији, због потребе уједначавања судске праксе, па је одлучено као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП и утврдио да је ревизија основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, Урбанистички планови за локалитет на коме се налази спорна парцела постоје од 1964. године. Сувласничку припадност на спорној парцели, као делу веће парцеле, правни претходник стекао је у својину купопродајним уговором од 15.08.2005. године. У време стицања актуелна парцела, која је представљала део веће парцеле, у целости се фактички користила као јавни пут. У купопродајном уговору је наведена чињеница изричито констатована, као и чињеница да је спорна површина у целости предвиђена за новопројектовану улицу. Након извршене парцелације актуелна парцела припада Улици ... у Футогу, која улица је на основу Одлуке објављене у „Службеном листу Града Новог Сада“ број 32/2010 заменила Улицу ... . Тржишна вредност парцеле је 4.854,52 динара по 1м2, што за спорну површину од 108 м2 представља износ од 524.288,16 динара.

Нижестепени судови налазе да је фактичким привођењем планираној намени за јавну површину парцела постала јавна својина, па пошто је користи неограничен број лица без могућности враћања у пређашње стање, основаност постављеног тужбеног захтева произилази из одредби члана 1. Протокола број 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и члана 58. Устава Републике Србије.

Другостепени суд цени да чињеница што је у моменту када је правни претходник тужиоца купио предметну парцелу на истој већ постојао пут, није од утицаја на другачије одлучивање, имајући у виду да је претходни власник обештећен од стране купца кроз купопродајну цену, а тужиоцу се судска заштита пружа кроз институт фактичке експропријације.

По становишту Врховног суда, неправилно су нижестепени судови применили материјално право садржано у Закону о јавној својини ( „Службени гласник РС“ број 72/11 ... 153/20 ), када су усвојили постављени тужбени захтев.

У време теретног стицања 2005. године спорна парцела је већ била фактички приведена планираној јавној намени за саобраћајну површину и коришћена је од стране неограниченог броја трећих лица. Земљиште је фактичким путем постало добро у општој употреби у јавној својини туженог Града (члан 10. ставови 2. и 10. Закона о јавној својини), па је на тај начин престало право приватне својине ранијег власника, који је стекао право да тражи накнаду за одузето земљиште. Земљиште које је постало добро у општој употреби не може бити предмет промета (члан 16. Закона о јавној својини).

Чињеница да је правни претходник тужиоца закључио уговор о купопродаји тог земљишта, као и да је тужилац по правном основу наслеђа стекао својину, не даје му право да ретроактивно оствари накнаду по основу фактичке експропријације. Ранији власник купопродајним уговором од 15.08.2005. године није правном претходнику тужиоца уступио потраживање накнаде у смислу члана 436. став 1. Закона о облигационим односима, па тужилац ни по том правном основу не може истицати имовинскоправни захтев.

Из наведених разлога, на основу члана 416. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Одлука о трошковима поступка у ставу трећем изреке, донета је на основу одредби чланова 165. став 2, 153. став 1, 154. и 163. ставови 1 - 4. ЗПП. Туженом су признати оправдани трошкови у границама постављеног захтева, сагласно важећој Адвокатској тарифи. Досуђени износ од 177.000,00 динара чине награда за састав одговора на тужбу од 9.000,00 динара, за заступање на десет одржаних рочишта од по 10.500,00 динара, за састав две жалбе од по 18.000,00 динара и састав ревизије од 27.000,00 динара.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић