.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25437/2024
12.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Bendić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Usluga“ Priboj, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 953/24 od 16.04.2024. godine, u sednici održanoj 12.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 953/24 od 16.04.2024. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 953/24 od 16.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Priboju P 381/2022 od 23.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime neostvarene zarade za vreme nesposobnosti za rad u trajanju od šest meseci isplati iznos od 192.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja životnih aktivnosti iznos od 1.500.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 500.000,00 dinara, za pretrpljeni strah zbog zadobijenih povreda iznos od 500.000,00 dinara i za duševne bolove zbog naruženosti iznos od 300.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 23.02.2024. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.880,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 953/24 od 16.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom sporu nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava.
Naime, predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne i nematerijalne štete koju je tužilac pretrpeo zbog povređivanja na radu. Tužilac traži naknadu štete od tuženog kao poslodavca. O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili primenom člana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima i odbili tužbeni zahtev, nalazeći da je tužilac kao oštećeni isključivo odgovoran za svoje povređivanje, odnosno da je šteta nastala isključivo njegovom nepažnjom, a da nema odgovornosti tuženog ni kao poslodavca, ni kao imaoca opasne stvari ili vršioca opasne delatnosti. Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda (koji je prihvatio i drugostepeni sud) zavisi od utvrđenjenih činjenica u ovom slučaju, a pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja nije razlog da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknadi štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise upravo od utvrđenog činjeničnog stanja, to Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je primenom člana 404. stav 2. istog zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 28.10.2019. godine i vrednost predmeta spora je 2.992.000,00 dinara, što je dinarska protivvrednost 25.464 evra na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi navedeni novčani cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
