Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 255/23 od 04.04.2023. godine, odbijena je žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ne postoji potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. O zahtevu tužilaca da se utvrdi da im tuženi nije isplatio odgovarajuću zaradu i da na ime tužilaca uplati razliku doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na iznose razlike isplaćene i pripadajuće zarade, za utuženi period, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama revizijskog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Takođe, drugostepena presuda je doneta u skladu sa pravnim stavom koji je izražen u odluci Ustavnog suda Už 7507/2019 od 21.04.2022. godine. Pored toga, tužioci nisu uz reviziju dostavili presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Osim toga, bitna povreda odredaba parničnog postupka, na koju revizija ukazuje, nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje podneta je 10.12.2021. godine, a podneskom od 15.09.2022. godine tužba je preinačena tako što je traženo i utvrđenje. U tužbi vrednost predmeta spora označena je kao neopredeljena.

Naime, u konkretnoj pravnoj stvari se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora nije određena u tužbi, a ni tokom postupka, a sudska taksa nije određena. Prema stanovištu Vrhovnog suda, kada vrednost predmeta spora nije označena u tužbi niti je označena ili utvrđena naknadno do pravnosnažnog okončanja postupka, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi.

Dakle, imajući u vidu da taksa na tužbu u konkretnom slučaju nije određena, u kom slučaju se shodno članu 28. Zakona o sudskim taksama kao vrednost predmeta spora uzima iznos od 15.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković