Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.

U konkretnom slučaju predmet tražene pravne zaštite je isplata dinarskog dela zarade tužioca za avgust, septembar i oktobar 2014. godine, za označene periode i na te iznose uplata pripadajućih poreza i doprinosa nadležnim fondovima, za rad tužioca u ..., koju je određivao podizvođač uz pismenu saglasnost tužioca, a koja je zavisila od obima izvedenih radova u mesecu za koji se obračun vrši i isplaćivana isključivo na devizni račun zaposlenog ili lica koje on ovlasti, s tim što je tužilac tražio isplatu zarade mimo visine utvrđene aneksom ugovora o radu, za koju nije dokazao da je ugovorio sa ovlašćenom licem tuženog. O osnovanosti tužbenog zahteva odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari.

Kako odluka o sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke ovog suda kao i odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj situaciji. Saglasno navedenom Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenog razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.02.2015. godine a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 139.389,49 dinara.

Imajući ovo u vidu kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena) iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već obaveza tuženog da tužiocu plati određene novčane iznose i da izvrši uplatu pripadajućih doprinosa nadležnim fondovima po stopi i osnovici na dan uplate, to revizija tužioca nije dozvoljena. U konkretnom slučaju radi se o imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome je vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud primenom člana 403. stav 3. ZPP našao da revizija nije dozvoljena.

Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković