Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, позивајући се на одредбу члана 404. ЗПП.

Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној на основу члана 404. ЗПП.

У конкретном случају предмет тражене правне заштите је исплата динарског дела зараде тужиоца за август, септембар и октобар 2014. године, за означене периоде и на те износе уплата припадајућих пореза и доприноса надлежним фондовима, за рад тужиоца у ..., коју је одређивао подизвођач уз писмену сагласност тужиоца, а која је зависила од обима изведених радова у месецу за који се обрачун врши и исплаћивана искључиво на девизни рачун запосленог или лица које он овласти, с тим што је тужилац тражио исплату зараде мимо висине утврђене анексом уговора о раду, за коју није доказао да је уговорио са овлашћеном лицем туженог. О основаности тужбеног захтева одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од правног схватања израженог одлукама Врховног суда и Врховног касационог суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари.

Како одлука о споровима са оваквим тужбеним захтевом зависи од утврђеног чињеничног стања, то одлуке овог суда као и одлуке нижестепених судова којима је евентуално другачије одлучено о истом правном питању не представљају нужно и различито поступање суда у истој правној ситуацији. Сагласно наведеном Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Из наведеног разлога одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је у парницама из радних спорова ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање када се примењује општи режим допуштености овог правног лека према вредности спора.

Тужба у овој правној ствари поднета је 05.02.2015. године а вредност предмета спора побијаног дела износи 139.389,49 динара.

Имајући ово у виду као и да се у конкретном случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. ЗПП (код којих је ревизија увек дозвољена) иако тужилац тужбом тражи заштиту права из радног односа, предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ обавеза туженог да тужиоцу плати одређене новчане износе и да изврши уплату припадајућих доприноса надлежним фондовима по стопи и основици на дан уплате, то ревизија тужиоца није дозвољена. У конкретном случају ради се о имовинско правном спору који се односи на новчано потраживање у коме је вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни суд применом члана 403. став 3. ЗПП нашао да ревизија није дозвољена.

Са изнетих разлога, одлучено је као у ставу другом изреке на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа- судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић