Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž1 3075/22 od 09.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Užicu P1 98/22 od 01.06.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj naknade troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23) u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23) i ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome su zasnovane nižestepene odluke, tužilja je bila u radnom odnosu kod poslodavca Dom za decu i omladinu „Petar Radovanović“ Užice po Ugovoru o radu od 18.07.1997. godine i bila je raspoređena na radnom mestu tehničar za ... poslove za koje je zahtevan četvrti stepen stručne spreme. Dom je pružao uslugu učeničkog smeštaja (za koju uslugu je sredstva obezbeđivalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) i uslugu socijalne zaštite (za koju je sredstva obezbeđivalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja). Tužilja je pripadala grupi zaposlenih koje je finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Krajem 2018. godine, promenjen je način finansijskog poslovanja ustanova socijalne zaštite čime je onemogućen transfer sredstava na istom nivou vlasti i bio je onemogućen promet usluga između Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja i tadašnjeg poslodavca tužilje. Takođe, poslodavac tužilje više nije posedovao licencu za obavljanje delatnosti usluga učeničkog standarda. Kako bi se rešio nastali problem, navedena dva ministarstva su razmatrala više opcija s tim da je prioritet uvek bio da se omogući kontinuitet u pružanju usluga učeničkog standarda i usluga socijalne zaštite za kojima postoji objektivna potreba u Gradu Užicu i da nijedan od zaposlenih ne ostane bez posla i u tom smislu da svi zaposleni treba budu preuzeti od strane tuženih.

Na inicijativu poslodavca, tužilji je ponuđeno zaključenje Sporazuma o prestanku radnog odnosa, koji nosi datum od 28.06.2019. godine a potpisan je 01.07.2019. godine. U Sporazumu je navedeno da tužilji prestaje radni odnos 30.06.2019. godine, a radi zasnivanja radnog odnosa kod drugog korisnika javnih sredstava Centra za socijalni rad „Užice“. Istoga dana tužilja je zaključila ugovor o radu sa Centrom za socijalni rad „Užice“ na neodređeno vreme počev od 01.07.2019. godine za poslove radnog mesta referent za ... poslove u domskom odeljenju Centra za smeštaj odraslih i starih lica „Zabučje“ pri Centru za socijalni rad „Užice“. Pre potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa, tužilja je svom tadašnjem poslodavcu uputila dopis u kome je navela da je iz razloga svog daljeg radno-pravnog statusa prinuđena da potpiše sporazum, ali da nije saglasna sa delom sporazuma koji se odnosi na određivanje Centra za socijalni rad „Užice“ kao novog poslodavca. Pre potpisivanja Sporazuma o prestanku radnog odnosa, tužilji je (kao i ostalim zaposlenima) predočeno da će Dom „Petar Radovanović“ prestati da postoji, te da će ukoliko ne potpiše sporazum i ne zaključi ugovor o radu sa novim poslodavcem, Centrom za socijalni rad „Užice“ izgubiti posao.

Kod odlučivanja o tome koji od ovde tuženih će biti novi poslodavac zaposlenih, kriterijumi su bili kvalifikacija i stručna sprema zaposlenih i potrebe tuženih. Pritom, prioritet je bio udovoljavanje potrebama Centra za socijalni rad „Užice“ koji je, kada je reč o tužilji, imao upražnjeno sistematizovano radno mesto koje je odgovaralo njenoj stručnoj spremi. Nakon potpisivanja navedenog Sporazuma o prestanku radnog odnosa, Dom za decu i omladinu „Petar Radovanović“ nije prestao da postoji i u radnom odnosu je ostalo četvoro zaposlenih. Vlada RS donela je Odluku o njegovom ukidanju koja je objavljena u „Sl. glasniku RS“, br.118/20 od 25.09.2020. godine i to pripjanjem tuženom Dom učenika srednjih škola u Užicu. Članom 5. te Odluke propisano je da stupanjem na snagu te odluke Dom prestaje sa radom a da zaposlene preuzima tuženi Dom učenika srednjih škola u Užicu. Tuženi Dom učenika srednjih škola je 26.06.2019. godine doneo nov Pravilnik o organizaciji i sitematizaciji poslova Doma učenika srednjih škola, po instrukciji ministarstava, kojim je proširena sistematizacija po nazivima radnih mesta i sistematizaciji Doma za decu i omladinu „Petar Radovanović“.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtevi tužilje nisu osnovani. Po stanovištu tog suda, predmetni sporazum o prestanku radnog odnosa tužilja je zaključila na osnovu slobodno izražene volje, uz odsustvo prinude, pretnje i prevare. Potpisivanju sporazuma tužilja je pristupila radi očuvanja svog radno pravnog statusa, pri čemu je imala mogućnost da sporazum i ne zaključi. Način prestanka prethodnog poslodavca tužilje je bez uticaja budući da je u trenutku potpisivanja sporazuma ova ustanova bila u fazi njenog prestanka. Poseban značaj prvostepeni sud je dao činjenici da kod prvotuženog nije bilo radnog mesta koje odgovara stručnoj spremi tužilje, iz čega je izveo zaključak da bi posledice bile identične i da je došlo do likvidacije prethodnog poslodavca tužilje.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu saglasivši se sa zaključkom prvostepenog suda da prilikom zaključenja sporazuma nije bilo pretnje, prinude niti je reč o prevari, a zaključio je da tužilja nije bila ni u zabludi. Ovo stoga što odluka o načinu prestanka poslodavca nije zavisila od direktora poslodavca, već isključivo od volje osnivača, te što je tadašnji direktor poslodavca zaposlenima, uključujući i tužilju, prenela ono što je njoj rečeno od strane nadležnih ministarstava a to je da će poslodavac prestati likvidacijom. Kako direktor nije znala za činjenicu na koji način će dom prestati. to ona kao predstavnik druge ugovorne strane nije mogla tužilju dovesti u zabludu. Budući da je sporazum o prestanku radnog odnosa punovažan, sledi da nisu osnovani ni zahtev tužilje da se poništi ugovor o radu zaključen sa drugotuženim i da se obaveže prvotuženi da preuzme ugovor o radu iz 1997. godine koji je tužilja imala zaključen sa prethodnim poslodavcem i da se utvrdi da je tužilja prenošenjem ugovora o radu sa poslodavca prethodnika na poslodavca sledbenika zasnovala radni odnos kod prvotuženog.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta da je u ovom sporu pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 175. tačka 3. Zakona o radu, propisano je da radni odnos prestaje sporazumom između poslodavaca i zaposlenog, a odredbom člana 177. stav 1.takođe je propisano da radni odnos može prestati na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.

Odredbom člana 111. Zakona o obligacionim odnosima-ZOO, propisano je postojanje mana volje kao razlog rušljivosti ugovora.

Prema članu 61. stav 1. ZOO, zabluda kao jedna od mana volje postoji ako se odnosi na lična svojstva predmeta, na lice sa kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine.

Prema članu 174. Zakona o radu, u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika Opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Odredbom člana 149. istog zakona propisano je da poslodavac prethodnik dužan je da o prenošenju ugovora o radu na poslodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene čiji se ugovor o radu prenosi (stav 1); ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana, poslodavac prethodnik može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

U konkretnom slučaju, tužilja tužbom traži poništaj Sporazuma o prestanku radnog odnosa koji je zaključila sa svojim tadašnjim poslodavcem iz razloga postojanja bitne zablude, jer joj je (kao i ostalim zaposlenima) pre zaključenja tog sporazuma predočeno da će poslodavac prestati da postoji likvidacijom 30.06.2019. godine, a do čega nije došlo. Tek nakon godinu dana ukinut je poslodavac Odlukom Vlade, ali ne likvidacijom, već pripajanjem prvotuženom, što implicira primenu člana 47. do 151. Zakona o radu o održavanju radno pravnog statusa zaposlenih u slučaju statusne promene pripajanjem.

Nižestepeni sudovi su pogrešno primenili odredbu člana 61. stav 1. ZOO i citirane odredbe Zakona o radu. Kod ocene da li je postojala bitna zabluda tužilje prilikom zaključenja predmetnog sporazuma, bilo je potrebno razjasniti da li je odlučna činjenica u čijem prisustvu tužilja ne bi takav sporazum potpisala, to što je tužilji i ostalim zaposlenima pre zaključenja sporazuma predočeno da će im, ukoliko sporazum o prestanku radnog odnosa i ugovor o radu da novim poslodavcem ne zaključe, a usled prestanka poslodavca likvidacijom 30.06.2019. godine, prestati radni odnos po sili zakona. Poslodavac nije prestao da postoji 30.06.2019. godine, u radnom odnosu su ostala četiri zaposlena lica, a prestanak je usledio tek odlukom Vlade o njegovom ukidanju koja je objavljena u „Sl. glasniku RS“, br.118/20 od 25.09.2020. godine. Poslodavac je pritom prestao statusnom promenom pripajanja prvotuženom, i tada su četiri zaposlena lica, koja su ostala u radnom odnosu, preuzeta od strane prvotuženog kao poslodavca sledbenika. Od postojanja uslova za eventualni poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa, zavisi i pravna sudbina ugovora zaključenog između tužilje i drugotuženog kao i zahtev tužilje za utvrđenjem da je zasnovala radni odnos kod prvotuženog.

Iz tih razloga, pobijane presude su ukinute i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju, prvostepeni sud će ponoviti izvedene dokaze i njihovom pravilnom ocenom utvrditi bitne činjenice od kojih zavisi ocena o postojanju bitne zablude, na koje mu je ukazano ovim rešenjem, jer od toga zavisi osnovanost i ostalih zahteva tužilje nakon čega će doneti novu na zakonu zasnovanu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka i zavisi od konačnog ishoda spora.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković