Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz br.32/2025 od 31.07.2025. godine zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 265. i 262. stav 1. i 2. ZKP, sa predlogm da Vrhovni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pobijanim rešenjim učinjena povreda zakona u korist okrivljenog.

Vrhovni sud je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređen zakon iz člana 441. stav 4. u vezi člana 265. i 262. stav 1. i 2. ZKP u korist okrivljenog.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Somboru K br.594/19 od 10.10.2021. godine okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ. Ova presuda potvrđena je presudom Višeg suda u Somboru Kž1 br.34/23 od 13.02.2023. godine.

Nakon toga, pobijanim prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u Somboru K br.594/21 od 17.04.2024. godine, utvrđeni su troškovi postupka u iznosu od 327.000,00 dinara, koje je okrivljeni AA imao na ime agnažovanja branioca u postupku i određeno da padaju na teret privatnih tužilja. Drugostepenim pobijanim rešenjem, žalba punomoćnika privatnih tužilja odbijena je kao neosnovana, uz obrazloženje da se žalbenim navodima ne dovodi u pitanje pravilnost i zakonitost prvostepenog rešenja.

Međutim, sud nije mogao posebnim rešenjem odlučiti o troškovima branioca okrivljenog, u situaciji kada pravnosnažnom presudom, kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe, nije utvrđeno ko će snositi troškove krivičnog postupka i na šta se ti troškovi odnose.

Naime, odredbom člana 265. stav 3. ZKP propisano je da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, koji između ostalog obuhvataju i nužne izdatke okriv ljenog i nužne izdatke i nagradu njegovog branioca, ukoliko je postupak obustavljen ili optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe.

Članom 262. stav 1. ZKP propisano je da u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi, odlučiće se ko će snositi troškove krivičnog postupka i koliko oni iznose, dok je stavom 2. istog člana propisano da, ukoliko nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća i sudija pojedinac, kada se ti podaci pribave.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da pravnosnažnom presudom nije odlučeno ko snosi troškove krivičnog postupka i na šta se ti troškovi odnose, naknadno donetim pobijanim rešenjima učinjena je povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer po nalaženju Vrhovnog suda pobijanim rešenjima privatne tužilje nisu mogle biti naknadno obavezane na plaćenje troškova krivičnog postupka, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje.

Ovo stoga što je branilac okrivljenog najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom morao podneti zahtev za isplatu troškova ili podneti žalbu na prvostepenu presudu u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, a kako to u konkretnom slučaju nije učinjeno, to o troškovima branioca okrivljenog nije moglo biti doneto posebno rešenje, obzirom da posebnnim rešenjem sud ne može odlučiti o tome ko će snositi troškove, već može odlučiti samo o visini troškova koji su utvrđeni pravnosnažnom presudom.

Sledstveno iznetom, Vrhovni sud nalazi da je nižestepenim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 265. i 262. stav 1. i 2. ZKP u korist okrivljenog AA, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, pa je zahtev usvojio kao osnovan i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 493. ZKP utvrdio da je nižestepenim rešenjima učinjena navedena povreda zakona, ne dirajući u pravnosnažnost navedenih odluka.

Sa svega izloženog na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) u vezi člana 493. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković