Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва Ктз бр.32/2025 од 31.07.2025. године због повреде закона из члана 441. став 4. у вези члана 265. и 262. став 1. и 2. ЗКП, са предлогм да Врховни суд усвоји захтев и утврди да је побијаним решењим учињена повреда закона у корист окривљеног.

Врховни суд је у седници већа, коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва указује да је побијаним правноснажним решењима повређен закон из члана 441. став 4. у вези члана 265. и 262. став 1. и 2. ЗКП у корист окривљеног.

Наиме, из списа предмета произилази да је пресудом Основног суда у Сомбору К бр.594/19 од 10.10.2021. године окривљени АА ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело увреда из члана 170. став 1. КЗ. Ова пресуда потврђена је пресудом Вишег суда у Сомбору Кж1 бр.34/23 од 13.02.2023. године.

Након тога, побијаним првостепеним решењем Основног суда у Сомбору К бр.594/21 од 17.04.2024. године, утврђени су трошкови поступка у износу од 327.000,00 динара, које је окривљени АА имао на име агнажовања браниоца у поступку и одређено да падају на терет приватних тужиља. Другостепеним побијаним решењем, жалба пуномоћника приватних тужиља одбијена је као неоснована, уз образложење да се жалбеним наводима не доводи у питање правилност и законитост првостепеног решења.

Међутим, суд није могао посебним решењем одлучити о трошковима браниоца окривљеног, у ситуацији када правноснажном пресудом, којом је окривљени ослобођен од оптужбе, није утврђено ко ће сносити трошкове кривичног поступка и на шта се ти трошкови односе.

Наиме, одредбом члана 265. став 3. ЗКП прописано је да је приватни тужилац дужан да накнади трошкове кривичног поступка, који између осталог обухватају и нужне издатке окрив љеног и нужне издатке и награду његовог браниоца, уколико је поступак обустављен или оптужба одбијена или је окривљени ослобођен од оптужбе.

Чланом 262. став 1. ЗКП прописано је да у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди, одлучиће се ко ће сносити трошкове кривичног поступка и колико они износе, док је ставом 2. истог члана прописано да, уколико недостају подаци о висини трошкова, посебно решење о висини трошкова донеће председник већа и судија појединац, када се ти подаци прибаве.

Имајући у виду наведено, те чињеницу да правноснажном пресудом није одлучено ко сноси трошкове кривичног поступка и на шта се ти трошкови односе, накнадно донетим побијаним решењима учињена је повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер по налажењу Врховног суда побијаним решењима приватне тужиље нису могле бити накнадно обавезане на плаћење трошкова кривичног поступка, а како се то основано захтевом за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва указује.

Ово стога што је бранилац окривљеног најкасније до завршетка главног претреса пред првостепеним судом морао поднети захтев за исплату трошкова или поднети жалбу на првостепену пресуду у делу одлуке о трошковима кривичног поступка, а како то у конкретном случају није учињено, то о трошковима браниоца окривљеног није могло бити донето посебно решење, обзиром да посебнним решењем суд не може одлучити о томе ко ће сносити трошкове, већ може одлучити само о висини трошкова који су утврђени правноснажном пресудом.

Следствено изнетом, Врховни суд налази да је нижестепеним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. у вези члана 265. и 262. став 1. и 2. ЗКП у корист окривљеног АА, на шта се основано указује захтевом за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва, па је захтев усвојио као основан и на основу члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП и члана 493. ЗКП утврдио да је нижестепеним решењима учињена наведена повреда закона, не дирајући у правноснажност наведених одлука.

Са свега изложеног на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 3) у вези члана 493. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић