Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...10/2023), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv tužioca je, kao mal. lica, pred Višim sudom u Beogradu, Odeljenjem za maloletnike, vođen krivični postupku Km 338/19, zbog sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju i saizvršilaštvu iz člana 113. KZ, u vezi člana 30. i 33. KZ. U tom postupku, rešenjem Kim 458/19 od 09.10.2019. godine, tužiocu je određen pritvor u trajanju od najduže mesec dana iz razloga predviđenih odredbom člana 211. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP. Razlozi za određivanje pritvora su postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi maloletnik ometati postupak uticajem na svedoke kao i okolnosti koje ukazuju da bi u kratkom vremenskom periodu mogao dovršiti pokušano krivično delo. Po istom osnovu, tužiocu je pritvor produžavan do 28.05.2020. godine kada je ukinut i naloženo da se maloletnik ima odmah pustiti na slobodu. Krivični postupak koji je protiv tužioca vođen obustavljen je rešenjem Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za maloletnike KIM 338/19 od 28.02.2023. godine, jer je zamenik VJT pre početka glavnog pretresa predložio da sud, zbog necelishodnosti izricanja krivičnih sankcija, obustavi krivični postupak prema imenovanom jer je okrivljeni u međuvremnu već navršio 21 godinu života, završio obrazovni proces, svestan je ozbiljnosti krivičnog dela i posledica, nije ispoljavao probleme u ponašanju i prema njemu ranije nisu izricane krivične sankcije, pa je postupak dovoljno uticao na njega da ubuduće ne vrši krivična dela. Tužilac je uhapšen na radnom mestu u kafiću u ulici ... „Jahting kaffe“ tako što je u kafić došlo 12 policajaca, vršen je pretres nekoliko sati, a u kafiću nije bilo nikoga osim tužioca. Nakon toga je odveden u policijsku stanicu gde je ispitivan i određen mu je pritvor. U toku pritvora bio je smešten u ćeliju sa dvoje – troje ljudi, što je za njega sve bilo veoma stresno. Bilo je pokušaja samoubistava drugih pritvorenika, a njegovoj porodici je boravak tužioca u pritvoru teško pao. Tužilac je u pritvoru izgubio 15 kg težine, prijatelji su ga napustili, a strahovao je za bezbednost svoje porodice. Pre, kao i posle ovog događaja, nije krivično odgovarao niti učinio nijedno krivično delo.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca odbio primenom odredbe člana 584. Zakonika o krivičnom postupku iz člana 200. ZOO, nalazeći da tužilac, iako se može smatrati licem neosnovano lišenim slobode u smislu odredbe člana 584. stav 1. tačka 1. ZKP, jer je krivični postupak protiv njega obustavljen, ne može da ostvari pravo na naknadu štete pošto okolnosti slučaja to ne opravdavaju a tražena naknada ne bi bila pravična. Po oceni prvostepenog suda, pošto je tužilac priznao da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, sledi da njegovo ponašanje nije moralno prihvatljivo, odnosno neprihvatljivo je dosuđivanje novčane naknade licu koje je priznalo izvršenje krivičnog dela i koje je svesno društvene neprihvatljivosti svojih radnji.

Drugostepeni sud je, pobijanim delom presude, preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužioca delimično usvojio. u smislu odredbe člana 584. ZKP („Sl. glasnik RS“, br.72/2011, sa izmenama i dopunama), koji je bio na pravnoj snazi u vreme vođenja krivičnog postupka protiv tužioca nalazeći da pravo na naknadu štete ne zavisi od toga da li je pritvor bio određen zakonito ili nezakonito već samo od ishoda postupka povodom koga je lice boravilo u pritvoru, što znači da oštećeni ima pravo na naknadu štete ako je krivični postupak okončan na jedan od načina navedenih u toj odredbi zakona, čak iako je pritvor bio zakonito određen, ukoliko nije ispunjena negativna pretpostavka koja isključuje pravo na naknadu štete. To je slučaj kada je lice svojim nedozvoljenim ponašanjem prouzrokovalo lišenje slobode, a ovde to nije slučaj. Po oceni drugostepenog suda, bitna činjenica za odlučivanje o pravu tužioca na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode je to što je on, kao maloletno lice boravio u pritvoru u periodu od 09.10.2019. godine do 28.05.2020. godine (233 dana), a krivični postupak koji je protiv njega vođen okončan je rešenjem o obustavi postupka zbog odustanka javnog tužioca od krivčinog gonjenja. Takođe, iz dokaza izvedenih u prvostepenom postupku ne proizlazi zaključak da je tužilac svojim nezakonitim postupanjem uzrokovao lišenje slobode imajući u vidu da je pritvor prema njemu određen iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP, a što nisu razlozi koji ukazuju na nedopuštene radnje samog osumnjičenog.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, delimičnim preinačenjem prvostepene presude, pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 584. ZKP („Sl. glasnik RS“, br.72/2011, sa izmenama i dopunama), koji je bio na snazi u vreme vođenja krivičnog postupka protiv tužioca, propisano je da se neosnovanim lišenjem slobode smatra, između ostalih, lice koje je bilo lišeno slobode a nije došlo do pokretanja postupka ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom. Takođe je propisano da naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode.

Novčana naknada nematerijalne štete propisana je u odredbi člana 200. stav 1. ZOO, tako što za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, sud će ako nađe da okolnosti slučaja, naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete i u njenom odsustvu.

U konkretnom slučaju, tužilac je uhapšen na njegovom radnom mestu, 09.10.2019. godine, u vreme kada je bio maloletan, a zbog sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju i saizvršilaštvu. Pritvor mu je određen i produžavan zbog postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi ometati postupak uticanjem na svedoke i okolnosti koje ukazuju da bi u kratkom vremenskom periodu mogao da dovrši pokušano krivično delo, a u pritvoru je proveo ukupno 233 dana. Krivični postupak povodom koga je tužilac boravio u pritvoru obustavljen je rešenjem Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za maloletnike Kim 338/19 od 28.02.2023. godine. To znači da su ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 584. ZKP, na osnovu kojih se tužilac smatra licem neosnovano lišenim slobode, koje, pritom, nije svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode, imajući u vidu da pritvor protiv njega nije bio određen iz tih razloga. U krivičnom postupku, pritvor predstavlja prinudnu meru koja je usmerena na ličnu slobodu okrivljenog, prilikom čijeg određivanja, odnosno izvršenja, je sud dužan da nastoji da njena primena (koja ima za posledicu ograničenje osnovnih ličnih prava) bude samo u onoj meri i trajanju koje je neophodno. Dakle, pritvor predstavlja meru obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku, a nedozvoljeni postupci kojima okrivljeni prouzrokuje lišenje slobode predstavaju radnje usmerene na izbegavanje prisustva krivičnom suđenju kao što su bekstvo, neodazivanje pozivima suda, davanje netačnih podataka o adresi prebivališta ili boravišta, i slično. U konkretnom slučaju, pritvor protiv tužioca nije određen kako bi se osiguralo njegovo prisustvo u krivičnom postupku, već iz drugih razloga, što znači da je tužena dužna da tužiocu naknadi predmetnu štetu, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud. Iznos novčane naknade nematerijalne štete tužiocu drugostepeni sud je pravilno odmerio, u smislu odredbe člana 200. ZOO, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, pre svega životnu dob tužioca, trajanje pritvora kao i vrstu i težinu krivičnog dela, koje mu je stavljeno na teret, te socijalne i porodične prilike u kojima je tužilac bio u to vreme. Zbog toga, tužena neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153, 154. i 165. stav 2. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković