Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Uzp 151/2024
14.02.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića i Vesne Subić, članova veća, sa savetnikom Mirelom Kostadinović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., čiji je punomoćnik Strahinja Kadić, advokat iz ..., TC nad garažama lok. .., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda, Odeljenja u Kragujevcu I-4 U 24588/20 od 21.02.2024. godine, sa protivnom strankom Vladom Republike Srbije, u predmetu prestanka rada na položaju, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 14.02.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

ODBIJA SE zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Vlade Republike Srbije 24 broj 119-8810/20 od 12.11.2020. godine, kojim je tužiocu, ovde podnosiocu zahteva, sa 05.11.2020. godine, prestao rad na položaju zamenika državnog pravobranioca u Odeljenju Državnog pravobranilaštva sa sedištem u ..., zbog proteka vremena na koje je postavljen i određeno da se rešenje objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom iz razloga propisanih članom 49. Zakona o upravnim sporovima, podnosilac ukazuje da osporeno rešenje sadrži formalno pravni nedostatak koji, saglasno odredbi člana 24. stav 1. tačka 4) Zakona o upravnim sporovima, predstavlja razlog za njegov poništaj, budući da u navedenom rešenju nije navedeno njegovo ime, koje, u skladu sa rešenjem Odeljenja za opštu upravu Grada Kraljeva od 28.12.2015. godine, koristi u pravnom saobraćaju. Ovo posebno imajući u vidu da je o navedenoj promeni blagovremeno, dana 08.02.2016. godine, obavestio Državno pravobranilaštvo, te da je ista sprovedena u njegovom ličnom dosijeu. Ukazuje da nije primenjen član 66. stav 1., član 67. stav 2., član 78. stav 1. i 2. i član 45. stav 4. Zakona o državnim službenicima kao i na obavezu poslodavca da ex lege donese rešenje o postavljenju bez internog ili javnog konkursa. Predložio je da sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači i poništi osporeno rešenje. Troškove traži.

Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije kao neosnovan.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je postupio tuženi organ kada je primenom člana 76. i 79. Zakona o državnim službenicima i člana 38. stav 1. Zakona o pravobranilaštvu tužiocu, sa danom 05.11.2020. godine, osporenim rešenjem utvrdio prestanak rada na položaju zamenika državnog pravobranioca u Odeljenju Državnog pravobranilaštva sa sedištem u ..., zbog proteka vremena na koje je postavljen rešenjem Vlade Republike Srbije 24 broj 119-11815/2015 od 05.11.2015. godine. Pri tome, Upravni sud je imao u vidu da je u osporenom rešenju učinjena greška u označenju imena tužioca, ali je ocenio da je organ, saglasno odredbi člana 144. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, uvek može ispraviti.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud nalazi da je ista doneta bez povreda pravila postupka koje bi bile od uticaja na rešavanje ove upravne stvari i uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 34. stav 1. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05... 95/18) propisano je da Vlada postavlja na položaj, pored ostalih, Državnog pravobranioca i zamenika Državnog pravobranioca.

Odredbom člana 34. Zakona o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), propisano je da državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca ostvaruju prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju položaj državnih službenika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 38. istog zakona, propisano je da Vlada, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe, postavlja zamenika državnog pravobranioca, na period od pet godina. Zamenik državnog pravobranioca može biti ponovo postavljen (stav 1.). Zamenik državnog pravobranioca koji ne bude ponovo postavljen ili ako mu položaj prestane na lični zahtev ima pravo da bude raspoređen na radno mesto pravobranilačkog pomoćnika (stav 3.).

Odredbom člana 67. Zakona o državnim službenicima propisano je da državni službenik može posle proteka vremena na koje je postavljen biti ponovo postavljen na isti položaj, bez internog ili javnog konkursa, ako je pohađao program obuke u skladu sa članom 45. stav 4. ovog zakona (stav 1); ako konkursni postupak za popunjavanje položaja nije pokrenut u roku iz člana 66. stav 2. ovog zakona, državni službenik postavlja se na isti položaj bez internog ili javnog konkursa, nakon isteka vremena na koje je postavljen (stav 2).

Odredbom člana 76. istog zakona, propisano je da državnom službeniku prestaje rad na položaju (pored ostalih razloga za prestanak radnog odnosa) kad protekne vreme na koje je postavljen, a odredbom člana 78. istog zakona definisani su razlozi za razrešenje koje je samo jedan od nekoliko načina prestanka radnog odnosa propisanih članom 76. istog zakona.

Odredbom člana 79. navedenog zakona, propisano je da se prestanak rada na položaju utvrđuje se rešenjem koje donosi državni organ ili telo nadležno za postavljenje državnog službenika, u roku od osam dana od dana nastupanja razloga zbog kojih je rad na položaju prestao (stav 1); rešenje sadrži i razloge zbog kojih je rad na položaju prestao i dan kad je prestao rad na položaju (stav 2); protiv rešenja žalba nije dopuštena, ali može da se pokrene upravni spor (stav 3).

Odredbom člana 144. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 18/16), propisano je da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da je pravilno odlučio Upravni sud kada je odbio tužbu i ocenio da je osporeno rešenje tuženog doneto pravilnom primenom odredbe člana 38. stav 1. Zakona o pravobranilaštvu, te člana 76. i člana 79. Zakona o državnim službenicima. Ovo stoga što je tužilac, ovde podnosilac zahteva, za zamenika državnog pravobranioca postavljen rešenjem Vlade Republike Srbije od 05.11.2015. godine, te su se protekom roka od pet godina, propisanog članom 38. stav 1. Zakona o pravobranilaštvu, stekli uslovi da se primenom člana 76. i člana 79. Zakona o državnim službenicima utvrdi prestanak rada na položaju na koji je tim rešenjem postavljen.

Tužilac je lice koje je Vlada postavila na položaj zamenika državnog pravobranioca i o prestanku čijeg rada, zbog proteka vremena na koje je postavljen, je odlučila rešenjem od 12.11.2020. godine. Glavom VI Zakona o pravobranilaštvu koji je lex specialis u odnosu na Zakon o državnim službenicima, propisano je postavljenje državnog pravobranioca i zamenika državnog pravobranioca, pa se odredba člana 67. Zakona o državnim službenicima koja se odnosi na postavljenje bez konkursa, u konkretnom slučaju ne može primeniti, zbog čega je neosnovan navod zahteva za preispitivanje pobijane presude kojim se ukazuje da je tuženi, s obzirom da nije bilo „smetnji propisanih odredbama člana 78. stav 1. i 2. i člana 45. stav 4. Zakona o državnim službenicima“, propustio da postupi saglasno odredbi člana 67. stav 2. Zakona o državnim službenicima i tužioca ponovo postavi na isti položaj bez internog i javnog konkursa.

Pored navedenog po oceni Vrhovnog suda pogrešnim označenjem imena tužioca, izostavljanjem reči „...“, ne dovodi se u sumnju njegov identitet, već se radi o omašci koja može uvek da se ispravi primenom člana 144. Zakona o opštem upravnom postupku.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

Kako je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 ), odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU

dana 14.02.2025.godine,Uzp 151/2024

 

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija,

Mirela Kostadinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković