Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Узп 151/2024
14.02.2025. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелене Ивановић, председника већа, Жељка Шкорића и Весне Субић, чланова већа, са саветником Мирелом Костадиновић, као записничарем, одлучујући о захтеву АА из ..., чији је пуномоћник Страхиња Кадић, адвокат из ..., ТЦ над гаражама лок. .., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда, Одељења у Крагујевцу I-4 У 24588/20 од 21.02.2024. године, са противном странком Владом Републике Србије, у предмету престанка рада на положају, у нејавној седници већа одржаној дана 14.02.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев се ОДБИЈА.

ОДБИЈА СЕ захтев подносиоца за накнаду трошкова поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом одбијена је тужба подносиоца захтева поднета против решења Владе Републике Србије 24 број 119-8810/20 од 12.11.2020. године, којим је тужиоцу, овде подносиоцу захтева, са 05.11.2020. године, престао рад на положају заменика државног правобраниоца у Одељењу Државног правобранилаштва са седиштем у ..., због протека времена на које је постављен и одређено да се решење објави у „Службеном гласнику Републике Србије“.

У захтеву за преиспитивање побијане пресуде поднетом из разлога прописаних чланом 49. Закона о управним споровима, подносилац указује да оспорено решење садржи формално правни недостатак који, сагласно одредби члана 24. став 1. тачка 4) Закона о управним споровима, представља разлог за његов поништај, будући да у наведеном решењу није наведено његово име, које, у складу са решењем Одељења за општу управу Града Краљева од 28.12.2015. године, користи у правном саобраћају. Ово посебно имајући у виду да је о наведеној промени благовремено, дана 08.02.2016. године, обавестио Државно правобранилаштво, те да је иста спроведена у његовом личном досијеу. Указује да није примењен члан 66. став 1., члан 67. став 2., члан 78. став 1. и 2. и члан 45. став 4. Закона о државним службеницима као и на обавезу послодавца да ex lege донесе решење о постављењу без интерног или јавног конкурса. Предложио је да суд захтев уважи и побијану пресуду преиначи и поништи оспорено решење. Трошкове тражи.

Противна странка, у одговору на захтев, предлаже да суд исти одбије као неоснован.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Врховни суд је нашао да је захтев неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде, правилно је поступио тужени орган када је применом члана 76. и 79. Закона о државним службеницима и члана 38. став 1. Закона о правобранилаштву тужиоцу, са даном 05.11.2020. године, оспореним решењем утврдио престанак рада на положају заменика државног правобраниоца у Одељењу Државног правобранилаштва са седиштем у ..., због протека времена на које је постављен решењем Владе Републике Србије 24 број 119-11815/2015 од 05.11.2015. године. При томе, Управни суд је имао у виду да је у оспореном решењу учињена грешка у означењу имена тужиоца, али је оценио да је орган, сагласно одредби члана 144. став 1. Закона о општем управном поступку, увек може исправити.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни суд налази да је иста донета без повреда правила поступка које би биле од утицаја на решавање ове управне ствари и уз правилну примену материјалног права.

Одредбом члана 34. став 1. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС“, бр. 79/05... 95/18) прописано је да Влада поставља на положај, поред осталих, Државног правобраниоца и заменика Државног правобраниоца.

Одредбом члана 34. Закона о правобранилаштву („Службени гласник РС“, број 55/14), прописано је да државни правобранилац и заменици државног правобраниоца остварују права из радног односа у складу са прописима који уређују положај државних службеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 38. истог закона, прописано је да Влада, на предлог министра надлежног за правосуђе, поставља заменика државног правобраниоца, на период од пет година. Заменик државног правобраниоца може бити поново постављен (став 1.). Заменик државног правобраниоца који не буде поново постављен или ако му положај престане на лични захтев има право да буде распоређен на радно место правобранилачког помоћника (став 3.).

Одредбом члана 67. Закона о државним службеницима прописано је да државни службеник може после протека времена на које је постављен бити поново постављен на исти положај, без интерног или јавног конкурса, ако је похађао програм обуке у складу са чланом 45. став 4. овог закона (став 1); ако конкурсни поступак за попуњавање положаја није покренут у року из члана 66. став 2. овог закона, државни службеник поставља се на исти положај без интерног или јавног конкурса, након истека времена на које је постављен (став 2).

Одредбом члана 76. истог закона, прописано је да државном службенику престаје рад на положају (поред осталих разлога за престанак радног односа) кад протекне време на које је постављен, а одредбом члана 78. истог закона дефинисани су разлози за разрешење које је само један од неколико начина престанка радног односа прописаних чланом 76. истог закона.

Одредбом члана 79. наведеног закона, прописано је да се престанак рада на положају утврђује се решењем које доноси државни орган или тело надлежно за постављење државног службеника, у року од осам дана од дана наступања разлога због којих је рад на положају престао (став 1); решење садржи и разлоге због којих је рад на положају престао и дан кад је престао рад на положају (став 2); против решења жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор (став 3).

Одредбом члана 144. став 1. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“, број 18/16), прописано је да орган увек може да исправи своје решење или његове оверене преписе и уклони грешке у именима или бројевима, писању или рачунању и друге очигледне нетачности.

Имајући у виду наведено, Врховни суд налази да је правилно одлучио Управни суд када је одбио тужбу и оценио да је оспорено решење туженог донето правилном применом одредбе члана 38. став 1. Закона о правобранилаштву, те члана 76. и члана 79. Закона о државним службеницима. Ово стога што је тужилац, овде подносилац захтева, за заменика државног правобраниоца постављен решењем Владе Републике Србије од 05.11.2015. године, те су се протеком рока од пет година, прописаног чланом 38. став 1. Закона о правобранилаштву, стекли услови да се применом члана 76. и члана 79. Закона о државним службеницима утврди престанак рада на положају на који је тим решењем постављен.

Тужилац је лице које је Влада поставила на положај заменика државног правобраниоца и о престанку чијег рада, због протека времена на које је постављен, је одлучила решењем од 12.11.2020. године. Главом VI Закона о правобранилаштву који је lex specialis у односу на Закон о државним службеницима, прописано је постављење државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца, па се одредба члана 67. Закона о државним службеницима која се односи на постављење без конкурса, у конкретном случају не може применити, због чега је неоснован навод захтева за преиспитивање побијане пресуде којим се указује да је тужени, с обзиром да није било „сметњи прописаних одредбама члана 78. став 1. и 2. и члана 45. став 4. Закона о државним службеницима“, пропустио да поступи сагласно одредби члана 67. став 2. Закона о државним службеницима и тужиоца поново постави на исти положај без интерног и јавног конкурса.

Поред наведеног по оцени Врховног суда погрешним означењем имена тужиоца, изостављањем речи „...“, не доводи се у сумњу његов идентитет, већ се ради о омашци која може увек да се исправи применом члана 144. Закона о општем управном поступку.

Имајући у виду све изложено, Врховни суд је, на основу одредбе члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

Како је захтев за преиспитивање судске одлуке одбијен, Врховни суд је, на основу одредбе члана 74. Закона о управним споровима сходном применом одредбе члана 165. став 1. у вези члана 153. Закона о парничном поступку ( „Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23 ), одлучио као у ставу другом диспозитива пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ

дана 14.02.2025.године,Узп 151/2024

 

Записничар,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Председник већа – судија,

Мирела Костадиновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Јелена Ивановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић