Protivne stranke nisu dostavile odgovor na zahtev, već je samo Agencija za licenciranje stečajnih upravnika dostavila spise predmeta.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je tuženi organ utvrdio da je tužilac, kao stečajni upravnik, počinio nepravilnosti u svom radu i da je počinjenim nepravilnostima u postupku stečaja nad Mlin ''N.'' a.d. u stečaju pogodovao jednom kupcu, čime je ostale zainteresovane kupce stavio u neravnopravan položaj, onemogućio proveru svog postupanja u postupku unovčenja imovine stečajnog dužnika i, nepostupajući po nalogu suda, ugrozio zakonitost stečajnog postupka, a time i prava poverilaca, na koji način je doveo u opasnost i ozbiljno ugrozio stečajnu masu. U postupku prodaje nepokretnosti u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom ''A. – B.K.'' a.d. u stečaju svojim postupanjem je prouzrokovao negativan uticaj na masu, poverioce i treća lica, jer je postupkom prodaje imovine koja nije vlasništvo stečajnog dužnika, što predstavlja nedozvoljeno raspolaganje i ne prouzrokuje pravno dejstvo, a prouzrokuje troškove, ugrozio pravo vlasnika te imovine i potencijalno stvorio uslove za eventualni spor o toj imovini, a nepotpunim informacijama o imovini koja se prodaje oštetio prava kupaca i prouzrokovao troškove koji su nastali u postupku takve prodaje, jer je ugovor naknadno raskinut, čime je oštećena stečajna masa i nepotrebno produžen postupak stečaja. Po nalaženju Upravnog suda, pravilno je tuženi organ, odlučujući o sankciji primerenoj za povrede dužnosti koje su utvrđene, ocenio da se radi o izuzetno teškim propustima u radu tužioca, odnosno nepravilnoj primeni zakonskih odredbi kada je u pitanju preduzimanje svih potrebnih radnji u postupku prodaje, da je tužilac, kao stečajni upravnik, počinio veći broj nepravilnosti, da je upravni organ osnovano zaključio da se ne radi o slučajnim propustima u radu, jer je tužilac od strane suda upozoren na nepravilnosti počinjene u postupku prodaje, i to putem izričitog naloga suda, na koji se on oglušio, te je počinio nove i teže nepravilnosti, a imajući u vidu okolnost da je tužilac već disciplinski kažnjavan za nepravilnosti počinjene u stečajnom postupku nad Mlin ''N.'' a.d. u stečaju.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povrede pravila postupka, te da su njome ocenjena sva pitanja i okolnosti koji su mogli da budu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja. Obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i određene razloge kojima se sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje prihvata i ovaj sud. Ovo stoga, što je, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno ocenio Upravni sud da je tužilac počinio nepravilnosti u postupcima prodaje stečajnih dužnika koje mu se stavljaju na teret. U upravnom postupku je nesumnjivo utvrđeno da je tužilac, kao stečajni upravnik nad stečajnim dužnikom ''A.-B.K.'' a.d. u stečaju, prodavao imovinu stečajnog dužnika kao njegovo vlasništvo, i to četiri parcele za koje je znao da se ne nalaze u vlasništvu stečajnog dužnika, već da stečajni dužnik na njima ima pravo korišćenja na državnoj svojini, koje pravo se nikako ne može upodobiti pravu vlasništva, niti takve parcele mogu da budu u pravnom prometu. Takođe je utvrđeno da je u postupku stečaja nad Mlin ''N.'' a.d. u stečaju pogodovao jednom kupcu, time što je prihvatio, kao valjanu, ponudu kupca ''L.'' d.o.o, L., koja je sadržavala ponuđeni način izmirenja kupovne cene suprotan načinu namirenja dozvoljenom u stečajnom postupku, tj. uzeo je kao valjanu ponudu kupca koji je predložio namirenje cene za kupljenu imovinu prebijanjem, iako za to nisu bili ispunjeni uslovi iz odredbe člana 82. Zakona o stečaju (''Službeni glasnik RS'' 104/09), čime je ostale zainteresovane kupce stavio u neravnopravan položaj. Kako nije postupio po nalogu stečajnog sudije, ugrozio je zakonitost stečajnog postupka, a time i prava poverilaca, na koji način je doveo u opasnost i ozbiljno ugrozio stečajnu masu, pa je pravilno Upravni sud ocenio da je osporeno rešenje u svemu pravilno i na zakonu zasnovano, te da je pravilno tuženi organ odlučio o primerenoj sankciji za povrede dužnosti koje su utvrđene i za to dao dovoljne i jasne razloge.

Neosnovani su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navodi zahteva prema kojima podnosiocu zahteva i njegovom punomoćniku nije bila pružena mogućnost da prisustvuje usmenoj javnoj raspravi koja je održana 15.09.2015. godine. Prema dokazima u spisima predmeta Upravnog suda III-27 U 6049/12 - povratnici koja se nalazi u spisima predmeta, punomoćnik podnosioca zahteva je poziv za usmenu javnu raspravu za 15.09.2015. godine, zajedno sa podneskom tuženog organa od 14.07.2015. godine, primio dana 26.08.2015. godine.

Osnovani su navodi podnosioca zahteva da na stvarima koje su bile predmet prodaje - četiri parcele stečajnog dužnika ''A.-B.K.'' a.d. u stečaju iz P., nije bilo pravnih nedostataka, ali je bilo nedostataka u objavljenom oglasu, u kome je bilo navedeno da su navedene parcele u vlasništvu stečajnog dužnika, iako je stečajni dužnik imao samo pravo korišćenja zemljišta u državnoj svojini nad tim parcelama. Ovakvo postupanje stečajnog upravnika - podnosioca zahteva je dovelo do zaključenja ugovora o prodaji sa kupcem, u kome je navedeno da su predmet prodaje parcele u vlasništvu stečajnog dužnika. Ugovor je naknadno raskinut, oštećena je stečajna masa nepotrebnim troškovima i produžen postupak stečaja, što su direktne posledice postupanja podnosioca zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je posebno razmatrao navode zahteva koji se odnose na pozivanje Upravnog suda na odredbu člana 82. Zakona o stečaju, pa je našao da pozivanje Upravnog suda na navedenu odredbu Zakona o stečaju nije od uticaja na zakonitost presude, jer je Upravni sud pri spominjanju navedene zakonske odredbe samo parafrazirao navode stranaka u upravnom postupku. Ono što je od odlučujuće važnosti za ocenu zakonitosti pobijane presude, kao i osporenog rešenja, je postupanje podnosioca zahteva, kao stečajnog upravnika, u postupku prodaje imovine Mlin ''N.'' a.d. u stečaju iz V.G. neposrednom pogodbom, kojom prilikom je podnosilac zahteva organizovao prodaju stečajnog dužnika na način koji nije propisan zakonom i podzakonskim aktima, tako što je u sprovedeni postupak prodaje uključio elemente karakteristične za javno prikupljanje ponuda, a nije uključio elemente koji obezbeđuju javnost i transparentnost i koji karakterišu neposrednu pogodbu, pri čemu je ponovo isključio mogućnost svih zainteresovanih kupaca da putem pregovora budu dovedeni u ravnopravnu poziciju. Podnosilac zahteva je bio dužan da, po uspostavljanju kontakta sa zainteresovanim kupcima, sa njima otpočne i okonča pregovore koji će dovesti do najpovoljnije ponude, što on nije učinio. Kao najpovoljnija ponuda je proglašena ponuda koja sadrži ponudu za izmirenje obaveze na način koji nije dozvoljen odredbama Zakona o stečaju kojima je predviđen postupak prodaje, članom 133, kojima se, u stavu 11, propisuje način namirenja stečajnih poverilaca koji su svoja potraživanja obezbedili razlučnim i založnim pravom. Kako je, naime, ponuda DOO ''L.'', L., sadržala ponudu kojom sadrži predlog za izmirenje obaveze kompenzacijom, to naknadno izostavljanje nezakonitosti iz dostavljene ponude u nacrtu ugovora ne može istu da učini valjanom u momentu kada je dostavljena stečajnom upravniku, niti takva ponuda može da se smatra najpovoljnijom u trenutku njenog podnošenja.

Odredbama Zakona o stečaju nije propisano da stečajni upravnik može da ceni odluke stečajnog sudije, niti da ih menja, pa u tom smislu postoji obaveza stečajnog upravnika da sprovodi odluke stečajnog sudije, tim pre što je odredbom člana 31. stav 2. Zakona o stečaju propisano da ako je šteta nastala zbog radnje stečajnog upravnika koja je izvršena po nalogu stečajnog sudije, stečajni upravnik nije odgovoran za nastalu štetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih nesavesnih radnji ili predloga. Stoga se pozivanje podnosioca zahteva na odredbe Zakona o stečaju prema kojima je stečajni sudija obustavio postupak prodaje i naložio da se sprovede nova prodaja nezakonit, ne može smatrati osnovanim, bez obzira na to da li su odluke stečajnog sudije zakonite ili ne, a presude Osnovnog suda u Pančevu i Vrhovnog kasacionog suda na koje se podnosilac zahteva poziva su bespredmetne kod ocene zakonitosti i pravilnosti rada podnosioca zahteva, kao stečajnog upravnika.

Pravilno je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud ocenio da je osnovano tuženi organ našao da je u radnjama koje su bile predmet nadzora od strane supervizora ima nezakonitosti, koje predstavljaju teže povrede dužnosti, jer su u radnjama stečajnog upravnika u stečajevima nad kojima je vršen nadzor učinjeni veći propusti i nepravilnosti i povrede propisa, pri čemu je nezakonito postupanje stečajnog upravnika ponovljeno, jer mu je već jednom bila izrečena kazna, te da je pravilno tuženi organ za učinjene povrede dužnosti pravilno, primenom odredbe člana 3e Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, tužiocu izrekao meru oduzimanja licence.

Nalazeći da ostali navodi zahteva ne mogu da dovedu do drugačije ocene zakonitosti pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU dana 13.01.2016. godine, Uzp 721/2015

Zapisničar,                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                                       Olga Đuričić,s.r.