U odgovoru na zahtev, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektor za vanredne situacije je istaklo da ostaje u svemu pri razlozima obrazloženja osporenog rešenja i predlaže da sud zahtev odbije.

Vrhovni kasacioni sud je o zahtevu odlučivao u ponovnom postupku, povodom odluke Ustavnog suda Už 1309/14 od 01.12.2016. godine, kojom je usvojena ustavna žalba AA iz ... i utvrđeno da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 493/13 od 05.12.2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, poništena je presuda Vrhovnog kasacionog suda Uzp 493/13 od 05.12.2013. godine i određeno je da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje presude Upravnog suda 7 U 12039/13 od 26.09.2013. godine.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, Upravni sud nalazi da je pravilno tuženi organ zaključkom odbacio predlog tužioca za oglašavanje rešenja od 19.04.2007. godine ništavim, jer je u postupku koji je prethodio donošenju osporenog zaključka pravilno utvrđeno da tužilac nije bio stranka u postupku okončanog rešenjem od 19.04.2007. godine, kojim je izmenjeno rešenje od 23.03.2007. godine, pa nema aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga iz člana 257. stav 1. tačka 5. Zakona o opštem upravnom postupku za oglašavanje rešenja ništavim.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pobijanom presudom povredio pravo podnosioca ovog zahteva na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prema kome postoji obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da, između ostalog, obrazlože svoje odluke. Sudovi imaju diskrecionu ocenu u vezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali istovremeno imaju i obavezu da obrazlože svoju odluku i navedu jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali, a u pobijanoj presudi se samo navodi da u postupku koji je prethodio donošenju osporenog zaključka tužilac nije bio stranka u postupku, okončanom rešenjem od 19.04.2007. godine, kojim je izmenjeno rešenje od 23.03.2007. godine, pa tužilac nema aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga iz odredbe člana 257. stav 1. tačka 5. Zakona o opštem upravnom postupku za oglašavanje rešenja ništavim. Kako tužilac u tužbi ističe da je trebalo da mu se omogući učešće u postupku koji je prethodio donošenju rešenja od 19.04.2007. godine, a Upravni sud ne daje odgovor na ove navode, niti pojašnjava o kakvom se postupku radi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca zahteva na obrazloženu sudsku odluku.

Ustavni sud je u svojoj odluci Už 1309/14 od 01.12.2016. godine ocenio da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 493/13 od 05.2013. godine, kojom je odbijen zahtev podnosioca za preispitivanje presude Upravnog suda 7 U 12039/13 od 26.09.2013. godine, podnosiocu ustavne žalbe, AA iz ..., povređeno pravo na imovinu zajemčenu odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'' 98/06) je propisano da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, a da pravo svojine može da bude oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Odredbom člana 166. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da su odluke Ustavnog suda končane, izvršne i opšteobavezujuće.

Sa iznetih razloga, nalazeći da su pobijanom presudom Upravnog suda povređena zajemčena prava tužioca na pravično suđenje i imovinu, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. i stav 3. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude i predmet vratio Upravnom sudu na ponovno odlučivanje, ukazujući Upravnom sudu na to, da je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano presudom ovog suda.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 19.01.2017. godine, Uzp1 2/2016

Zapisničar,                                                                                                                        Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                       Mirjana Ivić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić