У одговору на захтев, Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Сектор за ванредне ситуације је истакло да остаје у свему при разлозима образложења оспореног решења и предлаже да суд захтев одбије.

Врховни касациони суд је о захтеву одлучивао у поновном поступку, поводом одлуке Уставног суда Уж 1309/14 од 01.12.2016. године, којом је усвојена уставна жалба АА из ... и утврђено да је пресудом Врховног касационог суда Узп 493/13 од 05.12.2013. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на имовину, зајемчено одредбом члана 58. Устава Републике Србије, поништена је пресуда Врховног касационог суда Узп 493/13 од 05.12.2013. године и одређено је да исти суд донесе нову одлуку о захтеву подносиоца уставне жалбе за преиспитивање пресуде Управног суда 7 У 12039/13 од 26.09.2013. године.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијано решење у границама захтева у смислу одредбе члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Према разлозима образложења побијане пресуде, Управни суд налази да је правилно тужени орган закључком одбацио предлог тужиоца за оглашавање решења од 19.04.2007. године ништавим, јер је у поступку који је претходио доношењу оспореног закључка правилно утврђено да тужилац није био странка у поступку окончаног решењем од 19.04.2007. године, којим је измењено решење од 23.03.2007. године, па нема активну легитимацију за подношење предлога из члана 257. став 1. тачка 5. Закона о општем управном поступку за оглашавање решења ништавим.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је Управни суд побијаном пресудом повредио право подносиоца овог захтева на образложену судску одлуку, као елемент права на правично суђење зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, према коме постоји обавеза судова и других државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења да, између осталог, образложе своје одлуке. Судови имају дискрециону оцену у вези с тим које ће аргументе и доказе прихватити у одређеном предмету, али истовремено имају и обавезу да образложе своју одлуку и наведу јасне и разумљиве разлоге на којима су ту одлуку засновали, а у побијаној пресуди се само наводи да у поступку који је претходио доношењу оспореног закључка тужилац није био странка у поступку, окончаном решењем од 19.04.2007. године, којим је измењено решење од 23.03.2007. године, па тужилац нема активну легитимацију за подношење предлога из одредбе члана 257. став 1. тачка 5. Закона о општем управном поступку за оглашавање решења ништавим. Како тужилац у тужби истиче да је требало да му се омогући учешће у поступку који је претходио доношењу решења од 19.04.2007. године, а Управни суд не даје одговор на ове наводе, нити појашњава о каквом се поступку ради, Врховни касациони суд налази да је у конкретном случају повређено право подносиоца захтева на образложену судску одлуку.

Уставни суд је у својој одлуци Уж 1309/14 од 01.12.2016. године оценио да је пресудом Врховног касационог суда Узп 493/13 од 05.2013. године, којом је одбијен захтев подносиоца за преиспитивање пресуде Управног суда 7 У 12039/13 од 26.09.2013. године, подносиоцу уставне жалбе, АА из ..., повређено право на имовину зајемчену одредбом члана 58. Устава Републике Србије.

Одредбом члана 58. ст. 1. и 2. Устава Републике Србије (''Службени гласник РС'' 98/06) је прописано да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, а да право својине може да буде одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може да буде нижа од тржишне.

Одредбом члана 166. став 2. Устава Републике Србије прописано је да су одлуке Уставног суда кончане, извршне и општеобавезујуће.

Са изнетих разлога, налазећи да су побијаном пресудом Управног суда повређена зајемчена права тужиоца на правично суђење и имовину, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 55. став 2. и став 3. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде и предмет вратио Управном суду на поновно одлучивање, указујући Управном суду на то, да је дужан да расправи питања на која му је указано пресудом овог суда.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 19.01.2017. године, Узп1 2/2016

Записничар,                                                                                                                        Председник већа – судија,

Весна Мраковић,с.р.                                                                                                       Мирјана Ивић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић