Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Branilac okrivljenih AA i BB, adv. Milija Anđelić, u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a navedena povreda je prema navodima zahteva učinjena time što je pobijanim rešenjima odbijen zahtev branioca za dosuđivanje troškova za prisustvo na održane dve istražne radnje.

Prema odredbi člana 261. stav 1. ZKP troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a stavom 2. tačka 7) istog člana, između ostalog propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenih AA i BB, prisustvovao istražnim radnjama dana 01.02.2010. godine i dana 24.02.2010. godine, a da je pobijanim rešenjima sud našao da braniocu pripada naknada za prisustvo na održanoj istražnoj radnji sa uvećanjem za započeti drugi čas dana 01.02.2010. godine, a da naknadu za troškove za prisustvo istražnoj radnji održanoj dana 26.10.2015. godine branilac nije tražio u svom troškovniku.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je prilikom odlučivanja o troškovima krivičnog postupka po zahtevu branilaca okrivljenih AA i BB, adv. Milije Anđelića, a drugostepeni sud prilikom odlučivanja o izjavljenoj žalbi protiv tog rešenja, pogrešno zaključili da braniocu okriljenog ne pripadaju troškovi na ime prisustva istražnim radnjama od 24.02.2010. godine, jer sud u slučaju kada odlučuje o troškovima krivičnog postupka, dužan je da utvrdi sve troškove krivičnog postupka od njegovog pokretanja pa do završetka u smislu člana 261. stav 1. ZKP, pa u tom smislu dužan je da utvrdi kojim procesnim radnjama koje su bile neophodne za odbranu okrivljenog je branilac prisustvovao, te navodi branioca u troškovniku nisu od uticaja na odluku suda o osnovanosti i visini troškova, o kojima odlučuje.

Na navedeni način prvostepeno rešenje je doneto uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a istu povredu zakona učinio je i drugostepeni sud imajući u vidu da je odbio žalbu branioca okrivljenih adv. Milije Anđelića u tom delu u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i odlučio kao u izreci ove presude, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, tako što je ukinuo pobijana rešenja kako bi prvostepeni sud prilikom ponovnog odlučivanja, otklonio učinjenu povredu zakona imajući u vidu razloge iznete u ovoj presudi.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić