Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство седници већа није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Бранилац окривљених АА и ББ, адв. Милија Анђелић, у поднетом захтеву не опредељује конкретно учињену повреду закона, а из образложења захтева произилази да је захтев поднет због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, а наведена повреда је према наводима захтева учињена тиме што је побијаним решењима одбијен захтев браниоца за досуђивање трошкова за присуство на одржане две истражне радње.

Према одредби члана 261. став 1. ЗКП трошкови кривичног поступка су издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, а ставом 2. тачка 7) истог члана, између осталог прописано је да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца.

Из списа предмета произилази да је бранилац окривљених АА и ББ, присуствовао истражним радњама дана 01.02.2010. године и дана 24.02.2010. године, а да је побијаним решењима суд нашао да браниоцу припада накнада за присуство на одржаној истражној радњи са увећањем за започети други час дана 01.02.2010. године, а да накнаду за трошкове за присуство истражној радњи одржаној дана 26.10.2015. године бранилац није тражио у свом трошковнику.

По налажењу Врховног касационог суда, првостепени суд је приликом одлучивања о трошковима кривичног поступка по захтеву бранилаца окривљених АА и ББ, адв. Милије Анђелића, а другостепени суд приликом одлучивања о изјављеној жалби против тог решења, погрешно закључили да браниоцу окриљеног не припадају трошкови на име присуства истражним радњама од 24.02.2010. године, јер суд у случају када одлучује о трошковима кривичног поступка, дужан је да утврди све трошкове кривичног поступка од његовог покретања па до завршетка у смислу члана 261. став 1. ЗКП, па у том смислу дужан је да утврди којим процесним радњама које су биле неопходне за одбрану окривљеног је бранилац присуствовао, те наводи браниоца у трошковнику нису од утицаја на одлуку суда о основаности и висини трошкова, о којима одлучује.

На наведени начин првостепено решење је донето уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, а исту повреду закона учинио је и другостепени суд имајући у виду да је одбио жалбу браниоца окривљених адв. Милије Анђелића у том делу у погледу одлуке о трошковима кривичног поступка.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости као основан и одлучио као у изреци ове пресуде, а на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, тако што је укинуо побијана решења како би првостепени суд приликом поновног одлучивања, отклонио учињену повреду закона имајући у виду разлоге изнете у овој пресуди.

Записничар-саветник                                                                                                                        Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                                                  Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић