Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br.1600/16 od 07.12.2016. godine, usvajanjem žalbe punomoćnika oštećenog „EE“ – advokata Dušana Stojkovića, ukinuto je rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv br.540/16 od 07.10.2016. godine.

Protiv drugostepenih rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br.1501/16 od 16.11.2016. godine i Kž2 br.1600/16 od 07.12.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA - advokati Miloš Marković i Nenad Zafirović, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog povrede zakona i „neujednačene primene prava“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja tako što će žalbe punomoćnika oštećenog izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv br.540/16 od 07.10.2016. godine i Kv 540/16 od 02.11.2016. godine, odbaciti kao nedozvoljene, uz istovremeni zahtev da u smislu odredbe člana 488. ZKP budu obavešteni o vremenu održavanja sednice veća.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

U konkretnom slučaju, branioci okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su protiv drugostepenih rešenja (rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br.1501/16 od 16.11.2016. godine i Kž2 br.1600/16 od 07.12.2016. godine) kojima su, u skladu sa ovlašćenjima drugostepenog suda iz člana 467. stav 4. ZKP u postupku po žalbama izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv br.540/16 od 02.11.2016. godine i Kv br.540/16 od 07.10.2016. godine, prvostepena rešenja ukinuta.

Navedena drugostepena rešenja ne predstavljaju pravnosnažne odluke protiv kojih se, u smislu člana 482. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, jer su ta rešenja samo formalno pravnosnažna, obzirom da se protiv njih ne može izjaviti žalba, međutim ista nisu pravnosnažna i u materijalnom smislu, obzirom da ovim rešenjima predmetna krivičnopravna stvar nije rešena.

Naime, odredbom člana 277. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da pravnosnažnost rešenja nastupa kada se ono ne može pobijati žalbom ili kada žalba nije dozvoljena, i na ovaj način određuje se samo formalna pravnosnažnost rešenja. Stoga rešenje o ukidanju prvostepenog rešenja, protiv kog se ne može izjaviti žalba, ima samo formalnu, a ne i materijalnu pravnosnažnost, obzirom da ukidanjem prvostepenog rešenja i vraćanjem spisa predmeta prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje o glavnoj stvari nije meritorno odlučeno, pa bi ocena zakonitosti ovog rešenja bila u suprotnosti sa odredbom člana 482. stav 1. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA odbacio kao nedozvoljen, nalazeći da je podnet protivno odredbi člana 482. stav 1. ZKP, odnosno protiv odluka koje nisu pravnosnažne.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. ZKP, u vezi sa članom 482. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić