Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр.1600/16 од 07.12.2016. године, усвајањем жалбе пуномоћника оштећеног „ЕЕ“ – адвоката Душана Стојковића, укинуто је решење Вишег суда у Сремској Митровици Кв бр.540/16 од 07.10.2016. године.

Против другостепених решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр.1501/16 од 16.11.2016. године и Кж2 бр.1600/16 од 07.12.2016. године, захтев за заштиту законитости поднели су браниоци окривљеног АА - адвокати Милош Марковић и Ненад Зафировић, на основу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, због повреде закона и „неуједначене примене права“, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијана решења тако што ће жалбе пуномоћника оштећеног изјављене против решења Вишег суда у Сремској Митровици Кв бр.540/16 од 07.10.2016. године и Кв 540/16 од 02.11.2016. године, одбацити као недозвољене, уз истовремени захтев да у смислу одредбе члана 488. ЗКП буду обавештени о времену одржавања седнице већа.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП, прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости, под условима прописаним у овом законику.

У конкретном случају, браниоци окривљеног АА захтев за заштиту законитости поднели су против другостепених решења (решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр.1501/16 од 16.11.2016. године и Кж2 бр.1600/16 од 07.12.2016. године) којима су, у складу са овлашћењима другостепеног суда из члана 467. став 4. ЗКП у поступку по жалбама изјављеним против решења Вишег суда у Сремској Митровици Кв бр.540/16 од 02.11.2016. године и Кв бр.540/16 од 07.10.2016. године, првостепена решења укинута.

Наведена другостепена решења не представљају правноснажне одлуке против којих се, у смислу члана 482. ЗКП може поднети захтев за заштиту законитости, јер су та решења само формално правноснажна, обзиром да се против њих не може изјавити жалба, међутим иста нису правноснажна и у материјалном смислу, обзиром да овим решењима предметна кривичноправна ствар није решена.

Наиме, одредбом члана 277. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да правноснажност решења наступа када се онo не може побијати жалбом или када жалба није дозвољена, и на овај начин одређује се само формална правноснажност решења. Стога решење о укидању првостепеног решења, против ког се не може изјавити жалба, има само формалну, а не и материјалну правноснажност, обзиром да укидањем првостепеног решења и враћањем списа предмета првостепеном суду на поновно одлучивање о главној ствари није мериторно одлучено, па би оцена законитости овог решења била у супротности са одредбом члана 482. став 1. ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА одбацио као недозвољен, налазећи да је поднет противно одредби члана 482. став 1. ЗКП, односно против одлука које нису правноснажне.

Са свега изложеног, а на основу члана 486. став 1. и члана 487. ЗКП, у вези са чланом 482. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                  Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                             Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић