Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 br. 53/25 od 01.04.2025.godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br.140/22 od 09.01.2025.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene AA-advokat Miroslav Ristić, bez formalnog označavanja koja odredba zakona je povređena, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene AA-advokat Miroslav Ristić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na osnovu video snimka i fotografija utvrđeno da se događaj odigrao na način kako je u svom iskazu opisala okrivljena, te da su se vezano za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ svedoci različito izjašnjavali šta je ko od saokrivljenih rekao, s tim što je nesporno iz iskaza okrivljenog BB utvrđeno da je vređao okrivljenu AA. Sud je svoje zaključke doneo uglavnom na osnovu iskaza svedoka koji prema video snimku nisu mogli da vide događaj niti su istom prisustvovali na način kako su opisivali. Na kraju, branilac ističe da oštećena nije postupala sa direktnim umišljajem, jer ista nije imala nameru da uvredi okrivljenog BB, već je celokupan uzrok događaja bilo postupanje okrivljenog BB.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljene na ovaj način osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljene u ostalom delu zahteva suštinski ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći da u presudi uopšte nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, a dati razlozi su nejasni i protivrečni, a izreka presude nerazumljiva.

Kako povrede odredbi članova 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, Vrhovni sud je zahtev branioca okrivljene AA–advokata Miroslava Ristića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljene AA, advokat Miroslav Ristić ukazuje na povrede zakona u pogledu krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, koje je bilo stavljeno na teret okrivljenom BB, a AA u pogledu navedenog krivičnog dela imala svojstvo privatne tužilje, odnosno oštećene. Kako je odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca, iz navedenog proizilazi da u pogledu krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, privatna tužilja AA i njen punomoćnik nisu bili ovlašćeni za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je i u ovom delu zahtev ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković