Пресудом Вишег суда у Јагодини Кж1 бр. 53/25 од 01.04.2025.године одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљених и потврђена пресуда Основног суда у Јагодини К.бр.140/22 од 09.01.2025.године.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљене АА-адвокат Мирослав Ристић, без формалног означавања која одредба закона је повређена, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан, укине другостепену пресуду и списе предмета врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљенe у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен.

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљене АА-адвокат Мирослав Ристић у захтеву за заштиту законитости истиче да је на основу видео снимка и фотографија утврђено да се догађај одиграо на начин како је у свом исказу описала окривљена, те да су се везано за кривично дело увреда из члана 170. став 1. КЗ сведоци различито изјашњавали шта је ко од саокривљених рекао, с тим што је неспорно из исказа окривљеног ББ утврђено да је вређао окривљену АА. Суд је своје закључке донео углавном на основу исказа сведока који према видео снимку нису могли да виде догађај нити су истом присуствовали на начин како су описивали. На крају, бранилац истиче да оштећена није поступала са директним умишљајем, јер иста није имала намеру да увреди окривљеног ББ, већ је целокупан узрок догађаја било поступање окривљеног ББ.

По оцени Врховног суда, бранилац окривљене на овај начин оспорава утврђено чињенично стање и полемише са чињеницама утврђеним у правноснажним одлукама, те указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, па на овај начин суштински указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Бранилац окривљене у осталом делу захтева суштински указује на повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП, наводећи да у пресуди уопште нису наведени разлози о битним чињеницама, а дати разлози су нејасни и противречни, а изрека пресуде неразумљива.

Како повреде одредби чланова 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) и 440. ЗКП не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, Врховни суд је захтев браниоца окривљене АА–адвоката Мирослава Ристића у овом делу оценио недозвољеним.

У осталом делу захтева бранилац окривљене АА, адвокат Мирослав Ристић указује на повреде закона у погледу кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, које је било стављено на терет окривљеном ББ, а АА у погледу наведеног кривичног дела имала својство приватне тужиље, односно оштећене. Како је одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца, из наведеног произилази да у погледу кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, приватна тужиља АА и њен пуномоћник нису били овлашћени за подношење захтева за заштиту законитости, па је и у овом делу захтев оцењен као недозвољен.

Из напред изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                         Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                   Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић