Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 2285/23 od 31.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca – protivtuženog i tužilje – protivtužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca – protivtuženog i tužene – protivtužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u pogledu odluke o izdržavanju, tužilac - protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju tužilac u reviziji ukazuje nije bila predmet ocene ovog suda jer se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak ...2016. godine u kojem su dobili zajedničku maloletnu decu, VV rođenog ...2016. godine, GG rođenog ...2018. godine i DD, rođenu ...2020. godine. Zajednice života tužioca i tužene je faktički prestala 2020. godine, iako stranke i dalje žive zajedno u kući tužiočevih roditelja, u posebnoj stmbenoj jedinici u prizemlju kuće. Tužilac je završio ... fakultet, radi u ..., njegovi prihodi na mesečnom nivou su između 100.000,00 i 108.000,00 dinara, a osim toga nema druge izvore prihoda. Zdrav je i radno sposoban, plaća sve račune za stan u kome živi sa ženom i decom, otplaćuje tri kredita, mesečno za hranu i sebe izdvaja iznos od oko 20.000,00 dinara. Tužilac u svom vlasništvu nema nepokretnosti, a poseduje dva automobila. Tužena je završila višu ... školu, zaposlena je u ... sa mesečnom zaradom od oko 60.000,00 dinara i trenutno se nalazi na porodiljskom odsustvu do 27.01.2023. godine, nakon čega će njena zarada biti 80.000,00 dinara, ne poseduje nepokretnosti. Osim zarade nema dodatnih izvora prihoda, s tim što prima dečji dodatak u iznosu od 12.000,00 dinara za treće dete do njegove 18. godine i pomažu joj roditelji iznosom od 30.000,00 dinara mesečno. Mal. DD ima anomaliju bubrega i za mesečnu terapiju je potrebno izdvojiti 3.500,00 dinara. Ukupne mesečne potrebe, pojedinačno navedene u obrazloženju prvostepene odluke iznose za mal. VV 34.000,00, mal.GG 30.000,00 i mal. DD 32.000,00 dinara.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka nižestepenih sudova o visini doprinosa za izdržavanje maloletne dece od strane tužioca, kao roditelja kome deca nisu poverena.

Saglasno članu 67. i 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05, 72/11 i 6/15), pravo i dužnost roditelja je da se staraju o deci, dok prema članu 73. i 160. stav 1. Zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Neosnovani su navodi revizije tužioca kojima pobija visinu obaveze izdržavanja. Naime, kada je poverilac izdržavanja maloletno dete, visina izdržavanja određuje se prema kriterijumima iz člana 160. i 162. stav 3. Porodičnog zakona, prema potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, s tim da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Primenjujući odredbu člana 160. stav 2. Porodičnog zakona, nižestepeni sudovi su utvrdili potrebe maloletne dece, te lične i imovinske prilike tužioca i tužene, njihove sposobnosti da svojim radom doprinose izdržavanju maloletne dece, pa su pravilno ocenili stvarne mogućnosti tužioca da doprinosi njihovom izdržavanju srazmerno prihodima koje ostvaruje, vodeći računa da će preostali iznos obezbediti tužena, kako obezbeđivanjem preostalih materijalnih sredstava za izdržavanje, tako i svakodnevnom brigom i staranjem o deci. Tužilac je dužan da obezbedi maloletnoj deci životni standard koji i sam uživa prema članu 162. stav 3 Porodičnog zakona. Revizijski navodi kojima se ukazuje da dosuđeni iznos predstavlja skoro polovinu ukupnih mesečnih prihoda tužioca su bez uticaja, imajući u vidu da su se prilikom odlučivanja sudovi kretali u granicama minimalne sume izdržavanja shodno članu 160. stav 4. PZ.

Ostali navodi revizije kojima se ukazuje na kreditno zaduženje tužioca, a kojima se osporava odluka o visini izdržavanja maloletne dece, predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Pretežni deo navoda u reviziji odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje revident smatra bitnim a koje, po njegovom mišljenju, nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Ti navodi revizije, kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić