Пресудом Апелационог суда у Београду Гж2 2285/23 од 31.05.2023. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиоца – противтуженог и тужиље – противтужиље и првостепена пресуда потврђена у ставу трећем, четвртом и петом изреке. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиоца – противтуженог и тужене – противтужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену у погледу одлуке о издржавању, тужилац - противтужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане одлуке у смислу члана 408. у вези члана 403. став 2. Закона о парничном поступку (,,Службени гласник РС“ број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни суд је утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Битна повреда из одредбе члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју тужилац у ревизији указује није била предмет оцене овог суда јер се ради о повредама које се не могу сматрати ревизијским разлогом у смислу одредбе члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су закључиле брак ...2016. године у којем су добили заједничку малолетну децу, ВВ рођеног ...2016. године, ГГ рођеног ...2018. године и ДД, рођену ...2020. године. Заједнице живота тужиоца и тужене је фактички престала 2020. године, иако странке и даље живе заједно у кући тужиочевих родитеља, у посебној стмбеној јединици у приземљу куће. Тужилац је завршио ... факултет, ради у ..., његови приходи на месечном нивоу су између 100.000,00 и 108.000,00 динара, а осим тога нема друге изворе прихода. Здрав је и радно способан, плаћа све рачуне за стан у коме живи са женом и децом, отплаћује три кредита, месечно за храну и себе издваја износ од око 20.000,00 динара. Тужилац у свом власништву нема непокретности, а поседује два аутомобила. Тужена је завршила вишу ... школу, запослена је у ... са месечном зарадом од око 60.000,00 динара и тренутно се налази на породиљском одсуству до 27.01.2023. године, након чега ће њена зарада бити 80.000,00 динара, не поседује непокретности. Осим зараде нема додатних извора прихода, с тим што прима дечји додатак у износу од 12.000,00 динара за треће дете до његове 18. године и помажу јој родитељи износом од 30.000,00 динара месечно. Мал. ДД има аномалију бубрега и за месечну терапију је потребно издвојити 3.500,00 динара. Укупне месечне потребе, појединачно наведене у образложењу првостепене одлуке износе за мал. ВВ 34.000,00, мал.ГГ 30.000,00 и мал. ДД 32.000,00 динара.

Код тако утврђеног чињеничног стања, правилна је одлука нижестепених судова о висини доприноса за издржавање малолетне деце од стране тужиоца, као родитеља коме деца нису поверена.

Сагласно члану 67. и 68. став 1. и 2. Породичног закона („Службени гласник РС“, бр.18/05, 72/11 и 6/15), право и дужност родитеља је да се старају о деци, док према члану 73. и 160. став 1. Закона, дете има право на издржавање од оба родитеља. Неосновани су наводи ревизије тужиоца којима побија висину обавезе издржавања. Наиме, када је поверилац издржавања малолетно дете, висина издржавања одређује се према критеријумима из члана 160. и 162. став 3. Породичног закона, према потребама повериоца издржавања и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања, с тим да висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ дужник издржавања. Примењујући одредбу члана 160. став 2. Породичног закона, нижестепени судови су утврдили потребе малолетне деце, те личне и имовинске прилике тужиоца и тужене, њихове способности да својим радом доприносе издржавању малолетне деце, па су правилно оценили стварне могућности тужиоца да доприноси њиховом издржавању сразмерно приходима које остварује, водећи рачуна да ће преостали износ обезбедити тужена, како обезбеђивањем преосталих материјалних средстава за издржавање, тако и свакодневном бригом и старањем о деци. Тужилац је дужан да обезбеди малолетној деци животни стандард који и сам ужива према члану 162. став 3 Породичног закона. Ревизијски наводи којима се указује да досуђени износ представља скоро половину укупних месечних прихода тужиоца су без утицаја, имајући у виду да су се приликом одлучивања судови кретали у границама минималне суме издржавања сходно члану 160. став 4. ПЗ.

Остали наводи ревизије којима се указује на кредитно задужење тужиоца, а којима се оспорава одлука о висини издржавања малолетне деце, представљају понављање навода који су истицани у жалби против првостепене пресуде, које је другостепени суд правилно оценио као неосноване и за ту оцену дао јасне и довољне разлоге, које овај суд у свему прихвата.

Претежни део навода у ревизији односи се посредно или непосредно на чињенично стање које ревидент сматра битним а које, по његовом мишљењу, није правилно или потпуно утврђено у спроведеном поступку. Ти наводи ревизије, којима се указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање не могу бити дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. ЗПП.

На основу члана 414. Закона о парничном поступку, донета је одлука као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић