Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Opštine Niš br.37559/62 od 08.11.1962. godine, oduzeta je iz poseda ranijeg vlasnika, sada pok. GG, biv. iz ..., kat. parc. br. ... KO Niš Bubanj, površine 4.381 m2, u korist i za račun Grada Niša radi izgradnje Novog groblja u Nišu. Rešenjem od 08.07.1963. godine određena je naknada za eksproprisanu nepokretnost i Opština Niš je obavezana da ranijem vlasniku isplati naknadu u iznosu od 394.290,00 tadašnjih dinara. Na samom rešenju konstatovano je da na ime isplate naknade GG, primila ček br. .. . Pre izuzimanja vlasnik predmetne parcele je bio DD biv. iz ..., koji je testamentom od 14.02.1949. godine parcelu ostavio svom unuku iza pok. sina ĐĐ sada pok. EE. Pok. GG je bila majka EE. Ista je u postupku preambulacije tj. obnove katastara 1956. godine upisana kao vlasnik parcele. U vreme kada je postupak izuzimanja parcele sprovođen EE je bio maloletan, pa je učesnik u postupku bila njegova majka GG. Tužilje su pravne sledbenice pok. EE, kao naslednice po rešenju Opštinskog suda u Nišu Ov br.1358/79 od 29.05.1981. godine ispravljene rešenje od 19.01.2012. godine. Kat. parc br.148/6 je parcelisana, a da nije privedena nameni. Po zahtevu tužilja nadležni organ Uprave Grada Niša je rešenjem od 27.07.2012. godine poništio rešenje Narodnog odbora Opštine Niš od 08.11.1962. godine i to u odnosu na novoformirane parcele kp br.../6 u površini od 3.525 m2, kp br..... u površini od 852 m2, i kp br. .. u površini od 30 m2, sve KO Niš – Bubanj, koje su nastale od izuzete parcele br. .. . Tim rešenjem je određeno da će se u posebnom postupku stvoriti visina sredstava koju su podnosioci zahteva dužni da uplate na račun Grada Niša a po osnovu naknade primljene prilikom izuzimanja parcele. Prethodno Uprava za imovinu Grada Niša je rešenjem od 01.06.2005. godine prenela pravo korišćenja nepokretnosti u državnoj svojini na određenom broju parcela među kojima je i kp br. .. od 3.498 m2, na korišćenje Gradu Nišu za izgradnju ulice ... u MK ... u Nišu. Tužilje su upisane kod RGZ SKN kao vlasnice sa neopredeljenim udelima. Stranke nisu postigle saglasnost oko visine sredstava koje su tužilje dužne da vrate Gradu Nišu. Iz nalaza i mišljenja veštaka geodetske struke utvrđeno je da su kat. parcele ../6 i kp .... zauzete izgradnjom ulice ... i to parcele ../6 u površini od 2.043 m2, asfaltiranom ulicom dok je ostatak ove parcele u površini od 1.455 m2, zemljina površina planirana za izgradnju leve trake ulice. Ovaj neasfaltirani deo se ne koristi za ulice ali je zauzet postavljanjem uličnih svetiljki i planiran i obuhvaćen usvojenim planom regulacije kao zapadna traka ulice – saobraćajnica i nije u funkciji obrade ili korišćenja. Vrednost zauzetog zemljišta prema podatku Poreske uprave, Filijale u Nišu iznosi 4.804,00 dinara po m2. U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka ekonomske struke pa je utvrđeno da je tržišna vrednost 1963. oduzete parcele u iznosu od 3.299.083,00 dinara ili 753,00 dinara po m2, a uplaćena cena je bila 90,00 dinara po m2, što je 8,4 puta manje od tržišne vrednosti. Tom isplatom je isplaćeno 11,95% tržišne cene parcela. Sadašnja vrednost parcela iznosi 48.473.594,00 dinara (kat. parc.br... -39.102.284,00 dinara, kat. parc..... – 9.056.016,00 dinara i kat. parc.br..... – 315.294,00 dinara sa umanjenjem od 11,95% proizlazi da je razlika između plaćene i tržišne vrednosti parcele u vreme veštačenja u iznosu 42.681.000,00 dinara. Tužilje su tužbenim zahtevom tražile isplatu iznosa od 39.417.578,00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom od presuđenja. Postavile su i eventualni tužbeni zahtev da Gradu Nišu isplate 3.299.083,00 dinara. Tužilac protivtuženi Grad Niš je tražio da mu se isplati na ime vraćenih deeksproprisanih parcela 48.473.594,00 dinara kao tržišna vrednost deeksproprisane nepokretnosti – sa pripadajućom kamatom a ispostavljenim eventualnim zahtevom tražio isplatu iznosa od 5.794.594,00 dinara. U toku postupka utvrđeno je da kat. parc. ... površine 852 m2, koja je deeksproprisana, nije prevedena nameni.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilja a odbio protivtužbeni zahtev tuženog protivtužioca Grada Niša. Pri tome, prvostepeni sud je zaključio, da imajući u vidu činjenicu da je izvršena deeksproprijacija ranije oduzete parcele odnosno sada novonastalih parcela, da tužilje imaju pravo na naknadu oduzetih parcela uz umanjenje sada utvrđenog isplaćenog iznosa koji je isplaćen njihovom pravnom prethodniku.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda, već je odbio tužbeni zahtev tužilja kao i protivtužbeni zahtev tuženog Grada Niša za kat. parc. .. i .... . Ovo iz razloga što je zaključio da ako je izvršena eksproprijacija naznačenih parcela, da je pravnom prethodniku tužilja isplaćena vrednost istih. Tužilje nisu vratile isplaćeni deo pravične naknade prilikom izvršene eksproprijacije, a tuženi Grad Niš i Direkcija nemaju obavezu plaćanja traženih iznosa od strane tužilja. U momentu kada je rađena i ulica preko kat. parcela .. i kat. parc....., parcele su bile u režimu državne imovine jer su u zakonito propisanom postupku već bile izuzete od ranijeg vlasnika i naknada isplaćena, pa proizlazi da tužilje zbog izgradnje ulice nisu trpele štetne posledice jer je nadležni organ prethodno već bio sproveo upravni postupak i doneo rešenje o izuzimanju iz poseda koje je bilo osnov za isplatu novčane naknade koja je i isplaćena. Rešenje organa uprave koje je pravnosnažno i konačno i kojim se poništava rešenje o izuzimanju predmetnih parcela, iako formalno pravno vraća nepokretnost u svojinu tužilja, ne menja činjenicu da do povrede prava na imovinu tužilja zbog izgradnje ulica nije došlo jer su tužilje, odnosno njihovi pravni prethodnici, već bile obeštećene za oduzetu parcelu a naknadu nisu vratile. Zbog toga je njihov zahtev sud odbio kao neosnovan a odbio je i protivtužbeni zahtev tuženog Grada Niša.

Drugostepeni sud je u tom pogledu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Međutim, nije prihvatio pravne razloge date vezano za kat. parc..... u površini od 853 m2, koja parcela nije prevedena nameni i u tom delu je istu ukinuo i vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud je pravilno postupio kada je odbio tužbeni zahtev protivtužioca Grada Niša, u pogledu zahteva za isplatu vrednosti za kat. parc... i kat. parc. ...., a koje parcele su privedene nameni izgradnjom ulice. Naznačene parcele su ranije bile eksproprisane (koje su nastale deobom ranije oduzete parcele), i za taj deo imovine isplaćena je naknada. Parcele su u međuvremenu privedene nameni, zahtev tužilja za isplatu vrednosti tih parcela je odbijen, pa je pravilno zaključeno da tuženi-protivtužilac Grad Niš, nema pravo na isplatu sadašnje tržišne vrednosti tih parcela. Neosnovani su navodi iz revizije tuženog Grada Niša, da je sud obavezao Grad Niš na isplatu – dvostruku isplatu iznosa od 39.381.917,00 dinara, jer iz sadržine stava 1. i 2. izreke Apelacionog suda u Nišu proizlazi da kada je preinačena prvostepena presuda odbijen tužbeni zahtev odnosno JP Direkciju za izgradnju Grada Niša i u odnosu na Grad Niš, jer je u predzadnjoj rečenici stava 2. izreke konstatovano (solidarno isplate naknadu), što ukazuje na okolnost da je tužbeni zahtev odbijen u odnosu na oba tužena. Ostali navodi koji se ističu u reviziji tuženog su neosnovani, i nisu od značaja da mogu dovesti do drugačije odluke.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković