Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 236/24 od 14.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tuženih na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih, kao izuzetno dozvoljenoj. Pravnosnažnom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na pijetet, jer je objavljivanjem spornog teksta i fotografije sina tužioca povređeno pravo tužioca na pijetet, zbog čega su tuženi obavezani da tužiocu naknade štetu, primenom člana 5, 9, 15. stav 1., 79. i 112. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ br. 83/14...58/15). Po oceni nižestepenih sudova, tuženi BB, kao glavni i odgovorni urednik medija – internet portala Kurir.rs i dnevnih novina „Kurir“ je odgovoran po osnovu krivice, jer nije postupio sa dužnom novinarskom pažnjom prilikom objavljivanja spornih tekstova i fotografije sina tužioca, dok je odgovornost tuženog „MONDO INC“ d.o.o. kao izdavača objektivna, jer su utvrdili uzročno posledičnu vezu između sadržine predmetnih tekstova i objavljene fotografije i duševnih bolova koje tužilac zbog toga trpi. Tuženi u reviziji ne ukazuje na sporna pravna pitanja od opšteg interesa ili na pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, već ukazuju na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora.

Imajući u vidu napred navedeno, vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, to po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti je potrebno novo tumačenje prava. Navodi revizije se delimično odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

Članom 403. stav 2. tačka 1. ZPP, propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je to posebnim zakonom propisano.

Revizijom tuženih pobija se drugostepena presuda kojom je potvrđena prvostepena presuda u delu u kom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete, zbog čega se o njenoj dozvoljenosti ne može odlučivati primenom člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP u vezi člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, već primenom člana 403 stav 3. ZPP.

Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 200.000,00 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, zbog čega revizija tuženih nije dozvoljena i sa kojih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković