Кзз Пр 20/2016

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 20/2016
31.05.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у прекршајном предмету окривљене Ј.С.-Б. и др, због прекршаја из члана 6. став 2. Закона о јавном реду и миру и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка М.Г. поднетом против правноснажног решења Прекршајног суда у Обреновцу 4 Пр 645/15 од 15.01.2016. године и правноснажних пресуда Прекршајног суда у Обреновцу 4 Пр 645/15 од 08.02.2016. године и Прекршајног апелационог суда 7- ПРЖ. бр. 3019/16 од 09.05.2016. године, у седници већа одржаној, 31.05.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен захтев за заштиту законитости подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка М.Г. поднет против правноснажног решења Прекршајног суда у Обреновцу 4 Пр 645/15 од 15.01.2016. године и правноснажних пресуда Прекршајног суда у Обреновцу 4 Пр 645/15 од 08.02.2016. године и Прекршајног апелационог суда 7-ПРЖ. бр. 3019/16 од 09.05.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Прекршајног суда у Обреновцу 4 Пр 645/15 од 15.01.2016. године сведок М.Г. која је и подносилац захтева за покретање прекршајног поступка на основу члана 244. став 3. Закона о прекршајима је кажњена због ометања реда у судници и непокоравања наређењима суда за одржавање реда, после безуспешне опомене, учињеног 15.01.2016. године, новчаном казном у износу од 10.000,00 динара, коју је дужна да плати у року од 15 дана од дана достављања писменог отправка тог решења, те је истовремено одређено да ће суд, уколико сведок не плати новчану казну у наведеном року, исту извршити принудним путем.

Пресудом Прекршајног суда у Обреновцу 4 Пр 645/15 од 08.02.2016. године окривљена Ј.С.-Б. и окривљени Б.Б. су ослобођени одговорности због по једног прекршаја из члана 6. став 2. Закона о јавном реду и миру и због по једног прекршаја из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру, на основу члана 250. тачка 3. Закона о прекршајима, јер није доказано да су извршили прекршаје који им се захтевом за покретање прекршајног поступка стављају на терет. Истом пресудом, на основу члана 140. став 1. и став 2. тачка 9, члана 141. став 3. и члана 142. Закона о прекршајима и члана 27. став 2. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима оштећена М.Г. која је подносилац захтева за покретање прекршајног поступка је обавезана да плати паушални износ трошкова прекршајног поступка од 1.100,00 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом наплате принудним путем.

Пресудом Прекршајног апелационог суда 7-ПРЖ. бр. 3019/16 од 09.05.2016. године одбијене су као неосноване жалбе подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка М.Г. а решење Прекршајног суда у Обреновцу 4 Пр 645/15 од 15.01.2016. године и пресуда Прекршајног суда у Обреновцу 4 Пр 645/15 од 08.02.2016. године су потврђени.

Против наведеног правноснажног решења и цитираних правноснажних пресуда подносилац захтева за покретање прекршајног поступка М.Г. поднела је захтев за заштиту законитости побијајући их као неправилне и незаконите са предлогом да Врховни касациони суд донесе пресуду којом ће укинути све побијане правноснажне одлуке и списе предмета вратити првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка М.Г., па је нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 285. став 1. Закона о прекршајима прописано је да се против правноснажне пресуде може поднети захтев за заштиту законитости ако је повређен закон или други правни пропис о прекршају или примени закон за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилом међународног права и потврђеним међународним уговорима, а ставом 2. истог члана је одређено да захтев за заштиту законитости подиже Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде.

Дакле, из цитиране одредбе произилази да овлашћење за подизање захтева за заштиту законитости против правноснажне пресуде донете у прекршајном поступку припада искључиво Републичком јавном тужиоцу.

Имајући у виду наведено и чињеницу да је у конкретном случају подносилац захтева за покретање прекршајног поступка М.Г. лично поднела захтев за заштиту законитости, на шта по закону није овлашћена, то је Врховни касациони суд нашао да је захтев М.Г. подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка, недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 285. став 2. и члана 286. став 1. Закона о прекршајима донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                           Председник већа-судија,

Весна Веселиновић, с.р.                                                                                      Јанко Лазаревић, с.р.