Кзз 1245/2021 недозвољен доказ

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1245/2021
16.11.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Радослава Петровића и Дубравке Дамјановић, чланова већа, са судијским саветником Маријом Рибарић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Милана Думића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Крагујевцу 3К-142/21 од 13.05.2021. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 н 550/21 од 24.08.2021. године, у седници већа одржаној дана 16.11.2021. године, једногласно донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Милана Думића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Крагујевцу 3К-142/21 од 13.05.2021. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 н 550/21 од 24.08.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу 3К-142/21 од 13.05.2021. године, окривљени АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 6 месеци и истовремено је одређено да ће изречену казну затвора издржавати у просторијама у којима станује, без примене електронског надзора, а уколико окривљени за време издржавања казне затвора самовољно напусти просторије у којима станује једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до 6 часова, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора. У изречену казну затвора окривљеном се урачунава време проведено на задржавању од 05.02.2020. године до 06.02.2020. године и исти је обавезан да сноси трошкове кривичног поступка, те да плати суду на име паушала износ од 9.000,00 динара, на име трошкова унапред исплаћених из буџетских средстава суда износ од 16.165,36 динара као и Основном јавном тужиоцу у Крагујевцу на име трошкова унапред исплаћених из буџетских средстава тог органа износ од 19.248,43 динара, све у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде под претњом извршења.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 н 550/21 од 24.08.2021. године одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Крагујевцу и браниоца окривљеног АА и пресуда Основног суда у Крагујевцу 3К-142/21 од 13.05.2021. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног, адвокат Милан Думић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости и побијане пресуде преиначи, тако да окривљеног ослободи од оптужбе за дело које му је стављено на терет или да пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту је неоснован.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног је указао на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и истакао да се побијане правноснажне пресуде заснивају на доказима на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку не могу заснивати, а као незаконите доказе означио је медицинску документацију за оштећену ББ и извештај Градског центра за социјални рад у Београду-Одељење у Обреновцу.

У погледу медицинске документације за оштећену, бранилац је навео да с обзиром на чињеницу да се оштећена користила својим правом да не сведочи у овом кривичном предмету, предвиђеним чланом 94. став 1. тачка 1) ЗКП, то није било могуће побијане пресуде засновати на лекарском извештају лекара хитне помоћи у коме су осим утврђених повреда унети и наводи оштећене по питању механизма настанка истих.

Изнети наводи захтева се не могу прихватити из следећих разлога.

Приликом обављања клиничког прегледа пацијента лекар специјалиста има обавезу да утврди анамнестичке податке и исте унесе у свој извештај, управо на начин како је све и констатовано у лекарском извештају специјалисте неурохирургије Милорада Вељковића од 05.02.2020. године у коме су наведени подаци које су лекари узели од пацијента ББ. Самим тим навођење начина задобијених телесних повреда констатованих прегледом оштећене представља анамнестички податак који је саставни део извештаја лекара специјалисте који је дужан да у погледу сумње да је извршено кривично дело и пријави случај полицији и који као такав може да се користи као доказ у поступку, па у том смислу, по налажењу Врховног касационог суда наведени медицински извештај представља доказ на коме се пресуда може заснивати о чему је другостепени суд у образложењу пресуде на страни 2 пасус 8 и страна 3 пасус 1 дао довољне и јасне разлоге које овај суд прихвата и на исте упућује.

Наводе садржане у захтеву за заштиту законитости по питању опредељивања извештаја Градског центра за социјални рад у Београду-Одељење у Обреновцу као незаконитог доказа, бранилац окривљеног истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, a другостепени суд је нашао да иако стоје наводи жалбе, имајући у виду остале доказе очигледно је да би и без овог доказа била донета иста пресуда, о чему је у образложењу пресуде на страни 3 став 2 и 3, дао јасне и довољне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на њих упућује.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић