Кзз 1515/2016 притвор; јемство; одбачај

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1515/2016
31.01.2017. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Радмиле Драгичевић-Дичић, председника већа, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић, Милунке Цветковић и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Олгицом Козлов, записничарем, у кривичном предмету окривљеног AA, због продуженог кривичног дела кријумчарење из члана 230. став 2. у вези става 1. у вези члана 35. и члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Слађане Иереидоу, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Београду К 995/14 од 06.07.2016. године и Апелационог суда у Београду Кж2 1201/2016 од 19.07.2016. године, те правноснажних решења Вишег суда у Београду К 995/14 - Кв 2159/16 од 07.07.2016. године и Апелационог суда у Београду Кж2 1202/2016 од 19.07.2016. године, у седници већа одржаној 31.01.2017. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног AA, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Београду К 995/14 од 06.07.2016. године и Апелационог суда у Београду Кж2 1201/2016 од 19.07.2016. године, те правноснажних решења Вишег суда у Београду К 995/14 - Кв 2159/16 од 07.07.2016. године и Апелационог суда у Београду Кж2 1202/2016 од 19.07.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду К 995/14 од 06.07.2016. године одбијен је, као неоснован, предлог браниоца окривљеног AA за полагање јемства, поднет том суду 30.06.2016. године.

Решењем Апелационог суда у Београду Кж2 1201/2016 од 19.07.2016. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног AA, изјављена против решења Вишег суда у Београду К 995/14 од 06.07.2016. године.

Решењем Вишег суда у Београду К 995/14 - Кв 2159/16 од 07.07.2016. године према окривљеном AA који се налази у притвору по решењу Вишег суда, Посебно одељење КПо1 266/10 - КвПо1 1201/10 од 10.06.2010. године, који му се рачуна од 30.01.2015. године када је лишен слободе, продужен је притвор који му по истом решењу може трајати најдуже 30 дана, по законском основу из члана 498. став 1. у вези са чланом 211. став 1. тачка 1) ЗКП.

Решењем Апелационог суда у Београду Кж2 1202/2016 од 19.07.2016. године одбијена је, као неоснована, жалба браниоца окривљеног AA изјављена против решења Вишег суда у Београду К 995/14 - Кв 2159/16 од 07.07.2016. године.

Против наведених правноснажних решења, на основу члана 482. и члана 483. став 1. ЗКП, бранилац окривљеног AA, адвокат Слађана Иереидоу, поднела је захтев за заштиту законитости због: „повреде закона члан 188, 189. став 1, 190. став 1, 202, 203, 204. став 2, 208, 211. став 1. тачка 1), 216. став 3. и 498. став 1. ЗКП“, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев као основан те да донесе пресуду којом ће преиначити побијана решења тако што ће усвојити предлог браниоца окривљеног AA за замену притвора јемством у износу од 20.000 евра те ће окривљеном укинути притвор и пустити га на слободу или да окривљеном притвор замени блажом мером забране напуштања стана уз примену електронског надзора или да побијана решења укине и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање о изјављеним жалбама или да побијана решења укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, је прописано због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног AA, се указује на повреде закона члан 188, 189. став 1, 190. став 1, 202, 203, 204. став 2, 208, 211. став 1. тачка 1), 216. став 3. и 498. став 1. ЗКП. У захтеву се детаљно износе сопствена виђења и анализа услова, основа и разлога за одређивање јемства и притвора, као мера за обезбеђење присуства окривљеног за несметано вођење кривичног поступка, што је све питање чињеничних закључака суда, на којима се заснивају и дати разлози у побијаним решењима.

Међутим, како наведене повреде закона, на које је указано, а тим пре чињенични закључци, а затим ни дати разлози у побијаним решењима (члан 438. став 2. тачка 3) ЗКП), не представљају законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца, како је то предвиђено одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, то је поднети захтев одбачен као недозвољен.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                      Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                                           Радмила Драгичевић-Дичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић