Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, је прописано због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног Евангелоса Тсисмалидиса, се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 2. ЗКП, уз изношење детаљне анализе разлога за изузеће судије Дијане Јанковић која је „требала бити изузета“ од судијске дужности као други члан већа у Апелационом суду у Нишу у поступку Кж1 1089/16 приликом доношења другостепене пресуде 04.11.2016. године, с`обзиром да је поступала као председник већа у првостепеном поступку пред Вишим судом у Нишу.

Међутим, овај основ на који се указује захтевом за заштиту законитости одредба члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 2. ЗКП, одредбом члана 485. став 4. ЗКП није предвиђен као законски разлог. Наиме, као законски основ за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца, одредбом члана 485. став 4. ЗКП, предвиђена је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, уколико је на главном претресу учествовао судија или судија поротник који се морао изузети. Дакле, ради се о разлозима за изузеће судије предвиђени одредбом члана 37. став 1. ЗКП када судија или судија поротник мора бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету, како је таксативно наведено у одредби члана 37. став 1. тачка 1), 2), 3) и 4) ЗКП.

Како повреда на коју је захтевом указано не спада у круг повреда, из члана 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени, преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, то је предметни захтев за заштиту законитости одбачен као недозвољен.

Поред тога, поднетим захтевом се указује да је првостепени суд пропустио да одлучи о доказним предлозима браниоца окривљеног (вештачењу од стране графолога, прибављању листинга за мобилни телефон који је одузет од оптуженог), да је предметна кривично-правна ствар решена на бази претпоставке, без постојања материјалних доказа и без јасно утврђеног чињеничног стања ... чиме се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање - одредбу члана 440. ЗКП, која такође не представља законски разлог, у смислу члана 485. став 4. ЗКП за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца, те је предметни захтев одбачен и у овом делу.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                      Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                           Радмила Драгичевић-Дичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић

ЈД-17