Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, је прописано због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног АА, адвоката Ивана Стефановића, се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП која, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, није предвиђена као законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, преко браниоца, те је у овом делу захтев одбачен.

Такође поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује и на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) у вези са одредбом члана 210. (која се односи на основна правила о одређивању притвора), члана 211. (која се односи на разлоге за одређивање притвора) и на одредбу члана 212. (која се односи на одлучивање о притвору) ЗКП. Дакле, иако се формално указује на повреду кривичног закона - одредбу члана 439. тачка 2) ЗКП, суштински се наводима у захтеву указује на повреду одредаба којима је регулисан притвор. Како одредбе члана 210, члана 211. и члана 212. ЗКП које, у смислу члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, нису предвиђене као разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног, преко браниоца, то је предметни захтев одбачен као недозвољен, и у овом делу. Наиме, истакнута повреда односи се на примену материјалних одредаба кривичног закона на окривљеног и кривично дело које је предмет поступка, док се наведене одредбе ЗКП односе на одлучивање о притвору.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                                    Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                                                         Радмила Драгичевић-Дичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић

ЈД-17