Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, је прописано због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног Мирослава Ракића, адвоката Небојше Савића се указује на повреду закона, одредбу члана 439. тачка 3) ЗКП, која представља законски разлог, у смислу члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног, преко браниоца. Међутим, бранилац окривљеног наведену повреду закона образлаже наводима да је током редовног кривичног поступка окривљеном онемогућено извођење доказа које је предлагао а посебно из разлога што су на ножу којим је извршено кривично дело нађена три различита ДНК узорка; да суд није поверовао осуђеном да нож није његов; да другостепени суд није усвојио предлог одбране да одбор вештака да нов налаз и мишљење о способности осуђеног да схвати и руководи својим поступцима за дело које му се ставља на терет; да је вештачење које је цењено током кривичног поступка урађено непотпуно јер комисија вештака није имала сву неопходну медицинску документацију, да суд није правилно ценио исказе саслушаних сведока ... којима се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање - одредбу члана 440. ЗКП. Како се поднетим захтевом суштински указује на повреду из одредбе члана 440. ЗКП, која није законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, у смислу одредбе члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, то је предметни захтев одбачен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                                   Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                                                        Радмила Драгичевић-Дичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић

ЈД-17