Пресудом Апелационог суда у Нишу 5Кж1 бр. 972/15 од 12.11.2015. године усвојена је жалба Основног јавног тужиоца у Владичином Хану, а првостепена пресуда преиначена у погледу правне оцене дела, тако што је суд радње окривљених ближе описане у изреци првостепене пресуде, правно квалификовао као кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву из члана 350. став 3. у вези става 2. у вези члана 33. Кривичног законика, док је жалба браниоца окривљених одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу, потврђена.

Против правноснажих пресуда Основног суда у Сурдулици – Судска јединица у Владичином Хану К бр. 53/15 од 24.06.2015. године и Апелационог суда у Нишу 5Кж1 бр. 972/15 од 12.11.2015. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног, адв. С.В., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези става 2. и 4. ЗКП, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи обе нижестепене пресуде, тако што ће окривљене ослободити оптужбе или пак да укине обе нижестепене пресуде и предмет врати суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те захтев за заштиту законитости браниоца окривљених, па је нашао:

Захтев је неблаговремен.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП („Службени гласник РС“ бр. 72/11..45/13), који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако није поднет у року из члана 485. ст. 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. истог Законика о кривичном поступку, прописано је да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4) учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. ЗКП, којом се права браниоца ограничена правима окривљеног.

Из списа предмета – записника о главном претресу Основног суда у Сурдулици – Судска јединица у Владичином Хану К бр. 53/15 од 24.06.2015. године се утврђује да су окривљени Ј.А. и T.Š. у завршној речи изјавили да су „сагласни да њихов бранилац по службеној дужности, адв. Н.А., буде пуномоћник за пријем писмена“.

Одредбом члана 246. став 2. ЗКП, прописано је да ако је окривљени пуномоћјем браниоца овластио за пријем писмена од чијег достављања тече рок за изјављивање правног лека, предајом писмена адвокатској канцеларији браниоца сматра се да је достављање извршено.

Имајући у виду напред наведену одредбу члана 246. став 2. ЗКП као и чињеницу да се из доставнице за лично достављање утврђује да је бранилац по службеној дужности окривљених адв. Н.А., пресуду Апелационог суда у Нишу 5Кж1 бр. 972/15 од 12.11.2015. године примио лично дана 17.12.2015. године, а из пријемног печата Основног суда у Сурдулици – Судска јединица у Владичином Хану произилази да је предметни захтев за заштиту законитости изабраног браниоца окривљених адв. С.В. против наведених правноснажних пресуда поднет препоручено преко поште дана 09.03.2016. године, дакле, по протеку законом прописаног рока од 30 дана из члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог правног лека, то Врховни касациони суд исти захтев, одбацио као неблаговремен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                           За председника већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                          Веско Крстајић, с.р.