Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 298/17 од 24.04.2017. године, усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду у односу на окривљеног АА и жалбе браниоца окривљеног Немање Којића, адвоката Милке Бошковић, преиначена је пресуда Вишег суда у Београду К 618/15 од 14.12.2016. године, и то у погледу одлуке о казни, тако што су окривљени АА и окривљени Немања Којић, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву из члана 246. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, за које су првостепеном пресудом оглашени кривим, применом члана 4, 42, 43, 45, 54. и 63. став 1. Кривичног законика, осуђени на казну затвора: АА у трајању од 2 (две) године, Немања Којић у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, у које им се урачунава време које су провели у притвору од 26.02.2009. до 07.07.2009. године, те је окривљеном Немањи Којићу узета као утврђена казна затвора у трајању од 4 (четири) године и 4 (четири) месеца, изречена пресудом Вишег суда у Новом Саду К 21/13 од 01.04.2013. године (исправљена решењем Вишег суда у Новом Саду К 21/13 од 15.07.2013. године) због кривичног дела неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1 КЗ, и применом члана 60. КЗ исти је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 26.02.2009 до 07.07.2009. године и на издржавању казне затвора, док је у непреиначеном делу првостепена пресуда потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Марко Понтрели у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и „преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА осудити на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, која се има извршити у просторијама у којима окривљени станује, или да исту укине и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање.“

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Зхтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је у другостепеном поступку, Апелациони суд усвојио жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду, преиначио првостепену пресуду и окривљеног АА због кривичног дела из члана 246. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашени кривим, осудио на казну затвора у трајању од 2 (две) године у коју му је урачунао време проведено у притвору - не анализирајући притом детаљно и не наводећи јасно, због чега сматра да је изречена казна од 2 (две) године затвора, сразмерна тежини извршеног кривичног дела, личности окривљеног, а нарочито при чињеници да отежавајућих околности на страни окривљеног није било. Бранилац сматра да је у погледу околности битних за одмеравање висине казне, погрешно примењен закон, те да је окривљени АА, осуђен на строжу казну, него што је требало.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног указује на повреду члана 441. став 1. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима које у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 441. став 1. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног АА, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                            Председник већа-судија

Марина Радосављевић                                                                                         Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић