Врховни касациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Према наводима захтева, нижестепени судови нису на правилан начин ценили чињеницу да је код окривљеног вештачењем утврђена лака душевна заосталост која, у конкретном случају, подразумева да је душевни развој окривљеног на нивоу детета узраста од 9-12 година. Погрешно је утврђено да је окривљени поступао са директним умишљајем обзиром да сви изведени докази указују да код окривљеног није могла постојати свест о извршењу кривичног дела и његовим последицама. Није доказана намера окривљеног да оштећеног лиши живота па су стога радње окривљеног, према наводима захтева, евентуално могле бити квалификоване само као кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 2. КЗ. Поред лаке душевне заосталости, која није подложна корекцији, нижестепени судови су приликом одлучивања о кривичној санкцији морали да узму у обзир и медицинску документацију окривљеног, исказ оштећеног, а посебно мајке окривљеног из којих произилази да здравствени проблеми окривљеног датирају од раније, да окривљени није редовно узимао прописану терапију и да је оштећени изјавио да је сам повредио главу и да се даљег следа догађаја не сећа, што је првостепени суд морао да прихвати као истиниту изјаву. У вези са изнетим у захтеву се наводи и да се судски вештаци нису изјаснили да ли је окривљени у стању да издржава вишегодишњу казну затвора, какве би биле њене последице по здравље окривљеног и која би била сврха његовог затварања.

Полемишући на изнет начин са чињеничним стањем утврђеним у побијаним правноснажним пресудама, оценом доказа и закључака, који су супротни оцени, чињеничним утврђењима и закључцима нижестепених судова, бранилац окривљеног по налажењу Врховног касационог суда заправо указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно на повреду закона из члана 440. ЗКП што не представља дозвољен разлог у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, због ког је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљеном преко браниоца.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Младена Стефановића, адвоката Небојше Миковића, одбацио као недозвољен и на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић