Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр. 179/18 од 06.03.2018. године одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Трстенику, и браниоца окривљеног АА, адвоката Милоша Мршовића, а првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажних пресуда Основног суда у Трстенику 2К бр. 86/16 од 18.10.2017. године (исправљене решењем тога суда 2К бр. 86/16 од 24.11.2017. године) и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр. 179/18 од 06.03.2018. године, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Милош Мршовић, због како то у образложењу поднетог захтева наводи повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1), битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) и повреде члана 37. став 2. ЗКП, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине у целости или делимично и првостепену и другостепену пресуду и предмет врати суду на поновно одлучивање али пред потпуно измењеним већем или пак да исте у целини или делимично, преиначи.

Врховни касациони суд је сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног налазећи да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Милоша Мршовића, у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 2. ЗКП није основан, док је исти захтев у преосталом делу, недозвољен.

Образлажући истакнуту битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче да је првостепени поступак пред Основним судом у Трстенику водила судија Виолета Милосављевић, која је морала бити изузета имајући у виду да је ... судије Виолете Милосављевић, ГГ, био запослен код окривљеног АА и то од дана 01.03.2016. године у предузећу „ДД“ чији је власник и директор окривљени са којим је 13.05.2016. године окривљени потписао Споразум о престанку радног односа, којим је отказан уговор о раду, а што је према наводима захтева околност која изазива сумњу у непристрасност наведене судије.

Битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, постоји уколико је на главном претресу учествовао судија или судија поротник који се морао изузети, дакле, уколико је реч о постојању неког разлога за изузеће предвиђених у члану 37. став 1. тачка 1) до 4) ЗКП, а не о постојању околности које изазивају сумњу у његову непристрасност, што би евентуално могао бити разлог за изузеће судије, односно судије поротника од судијске дужности у смислу члана 37. став 2. ЗКП.

Како бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче да је учествовањем судије Весне Милосављевић у доношењу одлуке Основног суда у Трстенику, прекршен принцип непристрасности, чиме практично указује на разлог за изузеће из члана 37. став 2. ЗКП, а не на разлоге прописане чланом 37. став 1. тачка 1) до 4) ЗКП, то по налажењу Врховног касационог суда правноснажном пресудом није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, због чега је захтев браниоца окривљеног у овом делу одбијен као неоснован а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Надаље, бранилац окривљеног у образложењу поднетог захтева за заштиту законитости полемише са чињеничним утврђењима суда и оценом изведених доказа у правноснажним пресудама, наводима да су и првостепени и другостепени суд морали пажљивије да цене исказе оштећених - сведока ББ, ВВ и сведока ЂЂ, који су по ставу браниоца имали лични интерес да окривљени по сваку цену буде оглашен кривим и осуђен.

Међутим, када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени у смислу одредбе члана 71. тачка 5) ЗКП, такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4) ЗКП, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Како бранилац окривљеног овим наводима у поднетом захтеву за заштиту законитости указује на недозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека (погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и оцену доказа) сагласно члану 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у том делу одбацио као недозвољен, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Са изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                  Председник већа-судија,

Зорица Стојковић,с.р.                                                                                                                   Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић