Против наведених правноснажних решења, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац малолетног АА, адвокат Ивица Вукићевић, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП у вези члана 453. ЗКП и став 2. тачка 1) ЗКП у вези члана 419. ЗКП, повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) КЗ у вези члана 23. КЗ и тачка 2. у вези члана 21. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине у целини побијана решења и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца малолетног АА доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца малолетника, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац малолетног АА у захтеву указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП истицањем да је првостепени суд доношењем решења Км 37/20 од 19.03.2021. године, повредио одредбу члана 453. ЗКП јер је у поновном поступку, на штету малолетника, у делу одлуке о кривичној санкцији изменио раније решење Км 20/20 од 06.11.2020. године, на које јавни тужилац није изјавио жалбу, и то тако што је малолетном АА изрекао васпитну меру упућивање у васпитно-поправни дом, која је по својој суштини тежа и неповољнија у односу на раније изречену васпитну меру појачан надзор органа старатељства.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца малолетног АА, по оцени Врховног касационог суда, неосновани су из следећих разлога:

Одредбом члана 453. ЗКП, која предвиђа забрану преиначења на штету окривљеног, прописано је да се ако је жалба изјављена само у корист окривљеног, пресуда не сме изменити на његову штету, у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

Из списа предмета и то решења Вишег суда у Краљеву Км 20/20 од 06.11.2020. године, између осталог произлази, да је малолетном АА, због кривичних дела лака телесна повреда у саизвршилаштву из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ у вези члана 33. КЗ и непоступање по здравственим прописима за време епидемије из члана 248. КЗ, по предлогу за изрицање кривичне санкције јавног тужиоца Ктм 28/20, изречена васпитна мера – појачан надзор органа старатељства. Против наведеног решења јавни тужилац није изјавио жалбу.

Решењем Апелационог суда у Крагујевцу Кжм1 72/20 од 24.12.2020. године укинуто је решење Вишег суда у Краљеву Км 20/20 од 06.11.2020. године и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање. Након укидања наведеног решења, предмет је спојен предмету Вишег суда у Краљеву Км 37/20, ради јединственог одлучивања по предлогу за изрицање кривичне санкције јавног тужиоца Ктм 28/20 од 13.05.2020. године, предлогу Ктм 48/20 од 06.08.2020. године, предлогу Ктм 79/20 од 18.11.2020. године и предлогу Ктм 99/20 од 04.01.2021. године, а након чега је донето побијано решење Вишег суда у Краљеву Км 37/20 од 19.03.2021. године којим је малолетном АА изречена васпитна мера упућивања у васпитно-поправни дом.

Из наведеног јасно произлази да након укидања решења Вишег суда у Краљеву Км 20/20 од 06.11.2020. године, поновљени кривични поступак није вођен само због кривичних дела наведених у предлогу јавног тужиоца за изрицање кривичне санкције Ктм 28/20 поднетом према малолетнима АА и ВВ, већ и због кривичних дела и осталих малолетника наведених у предлозима Ктм 48/20, Ктм 79/20 и Ктм 99/20. У таквој ситуацији, изрицањем васпитне мере упућивање у васпитно-поправни дом малолетном АА, у поновљеном поступку Км 37/20, а након спајања наведених предлога ради јединственог одлучивања, који се односе на два иста али и на друга кривична дела, првостепени суд не крши забрану преиначења на штету малолетног АА, предвиђену одредбом члана 453. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да Виши суд у Краљеву није учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, па су супротни наводи захтева браниоца малолетног АА оцењени као неосновани.

По налажењу Врховног касационог суда неосновани су наводи захтева за заштиту законитости браниоца малолетног АА, у делу у ком указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП у вези члана 419. ЗКП.

Бранилац у захтеву наводи да је првостепени суд побијано решење засновао на извештају Центра за социјални рад ... број 1/56065-11017/20 од 09.12.2020. године за малолетног АА, односно да је суд ценио и анализирао наведени извештај иако из образложења првостепеног решења произлази да предметни извештај није изведен као доказ на главном претресу што налаже одредба члан 419. став 1. ЗКП. Према наводима захтева, другостепени суд приликом одлучивања о жалби, не даје одговор на пропуст првостепеног суда већ на страни 9. своје одлуке потврђује да су извештаји од 16.04.2020. године, 10.07.2020. године, 09.09.2020. године и 09.12.2020. године за малолетног АА, правилно оцењени од стране првостепеног суда.

Према стању у списима, Врховни касациони суд налази да стоји чињеница да првостепени суд у образложењу побијаног решења не наводи да је у доказном поступку извршио увид у извештај Центра за социјални рад ... број 1/56065-11017/20 од 09.12.2020. године за малолетног АА. Међутим, првостепени суд на изнет начин није учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер пресуду и не заснива на том извештају.

Битна повреда одредба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП постоји ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог закона не може заснивати, осим ако је, с обзиром на друге доказе, очигледно да би и без тог доказа била донесена иста пресуда.

Предметни извештај наведен је само у разлозима другостепеног решења и то погрешним позивањем на доказ на ком првостепени суд заснива одлуку (страна 9 другостепеног решења) што разлоге овог решења чини нејасним, али није питање дозвољености доказа. Ово тим пре што је другостепени суд о жалбама изјављеним против првостепеног решења одлучио у седници већа, доказе није изводио, нити ценио на шта у овом виду одлучивања није ни овлашћен.

Бранилац малолетног АА у захтеву за заштиту законитости указује и на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) и тачка 2) ЗКП, што су законски разлози у оквиру повреда побројаних у члану 485. став 4. ЗКП због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљеном преко браниоца.

Међутим, повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП бранилац образлаже наводима да првостепени суд није утврдио урачунљивост малолетног АА ни његову виност у односу на свако од учињених дела, већ је уместо тога, без икаквог образложења, позивајући се на одредбу члана 25. КЗ, утврдио да је малолетни АА сва кривична дела извршио са директним умишљајем. Изнетим наводима, по налажењу Врховног касационог суда, бранилац указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП бранилац образлаже наводима да првостепени суд није правилно одабрао васпитну меру односно да није водио рачуна о поступности изрицања васпитних мера већ је малолетном АА, изрекао васпитну мера упућивање у васпитно-поправни дом која је неадекватна, а да при том није утврдио да ли би нека од васпитних мера отвореног типа дала резултате, на који начин, по налажењу Врховног касационог суда, заправо указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП.

Врховни касациони суд се није упуштао у разматрање изнетих навода захтева јер битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреда закона из члана 440. и члана 441. став 1. ЗКП не представљају разлоге у оквиру повреда наведених у члану 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из 438. став 1. тачка 10) и став 2. тачка 1) ЗКП, на које се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца малолетног АА, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став.1 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                             Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                            Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић