Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Бранислава Босиљковића председника већа, Бранке Дражић и Катарине Манојловић Андрић чланова већа, у парници тужиља АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., које заступа Ивица Костић адвокат из ..., и ДД из ..., коју заступа Катарина Голубовић адвокат из ..., против тужене Здравствене установе „Апотека Врање“ из Врања, чији је пуномоћник Миомир Тасић адвокат из ..., ради дискриминације или злостављања на раду, одлучујући о ревизији тужиље ДД изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1378/2021 од 27.05.2021. године, исправљене решењем тог суда Гж1 1378/2021 од 12.10.2021. године, у седници већа одржаној дана 10.02.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремена ревизија тужиље ДД изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1378/2021 од 27.05.2021. године, исправљене решењем тог суда Гж1 1378/2021 од 12.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Врању П1 17/19 од 16.12.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиља ВВ, АА, ДД и ГГ којим су тражиле да се утврди да је тужена и то према ВВ по основу решења о враћању на рад у статус нераспоређеног радника број .. од 04.07.2016. године, тужиљи АА по основу решења о враћању на рад у стаус нераспоређеног радника број .. од 04.07.2016. године, ДД по основу решења о враћању на рад у статус нераспоређеног радника број .. од 05.07.2016. године и ГГ по основу решења о враћању на рад у статус нераспоређеног радника број .. од 21.07.2016. године извршила повреду права личности, повреду принципа једнаке доступности права из области рада, а самим тим извршила и непосредну дискриминацију, на који начин су тужиље као запослене стављене у неповољнији положај у односу на друга запослена лица у истој или сличној ситуацији, као неоснован. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиља ВВ, АА, ДД и ГГ којим су тражиле да се тужена обавеже да им на име нематеријалне штете због претрпљене повреде права личности, повреде принципа једнаке доступности права из области рада, а самим тим и претрпљене непосредне дискриминације исплати износ од по 100.000,00 динара са законском затезном каматом у смислу члана 277. ЗОО почев од дана пресуђења до исплате, као неоснован. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиља ВВ, АА, ДД и ГГ, којим су тражиле да се тужена обавеже да о свом трошку објави ову пресуду у једном дневном листу са тиражем преко 10.000 примерака, у локалном листу у Врању, као неоснован. Ставом четвртим изреке, одбијен је алтернативни тужбени захтев тужиља ВВ, АА, ДД и ГГ којим су тражиле да се утврди да су претрпеле злостављање на раду од стране одговорног лица у правном лицу тужене Здравствене установе „Апотека Врање“ из Врања, директора ЂЂ из ..., доношењем решења о враћању на рад у статусу нераспоређеног радника број .. од 04.07.2016. године, број .. од 04.07.2016. године, број .. од 05.07.2016. године и број .. од 21.07.2016. године и забрањивањем тужиљама да у току трајања радног времена буду радно ангажоване, повредила достојанство, углед, лични и професионални интегритет, здравље, положај запосленог и које изазива страх или непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада те да се забрани туженом одговорном лицу у правном лицу у Здравственој установи „Апотека Врање“ из Врања и директору ЂЂ понављање истог или сличног понашања које представља злостављање на раду, као неоснован. Ставом петим изреке, одбијен је алтернативни тужбени захтев тужиља ВВ, АА, ДД и ГГ којим су тражиле да се обавеже тужена да им на име нематеријалне штете због претрпљених душевних болова и патње услед претрпљеног злостављања на раду исплати износ од по 100.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења до коначне исплате, као неоснован. Ставом шестим изреке, одбијен је алтернативни тужбени захтев тужиља ВВ, АА, ДД и ГГ којим су тражиле да тужена о свом трошку објави ову пресуду у дневном листу са тиражом преко 10.000 примерака, у локалном листу у Врању, као неоснован. Ставом седмим, изреке утврђено је да је тужба тужиље ББ поднета против тужене дана 02.08.2016. године Вишем суду у Врању ради дискриминације или злостављања на раду повучена. Ставом осмим изреке, обавезане су тужиље да туженој солидарно надокнаде трошкове парничног поступка у укупном износу од 7.500,00 динара, док се тужиље ВВ, АА, ДД и ГГ обавезују да туженој солидарно надокнаде трошкове парничног поступка у укупном износу од 19.500,00 динара, све у року од 15 дана од пријема пресуде, са законском затезном каматом од извршности пресуде до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1378/2021 од 27.05.2021. године, која је исправљена решењем тог суда Гж1 1378/2021 од 12.10.2021. године, одбијена је као неоснована жалба тужиља АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД и пресуда Вишег суда у Врању П1 17/19 од 16.12.2020. године у ставу првом, другом, трећем, четвртом, петом, шестом и осмом изреке је потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља ДД изјавила је ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући благовременост ревизије, у смислу члана 403. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неблаговремена.

Чланом 403. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да против правноснажне пресуде донете у другом степену странке могу да изјаве ревизију у року од 30 дана од дана достављања пресуде.

У конкретном случају другостепена пресуда достављена је пуномоћнику тужиље ДД дана 17.06.2021. године, а ревизија против правноснажне другостепене пресуде изјављена је поштом, дана 20.07.2021. године, по протеку законом прописаног рока. Наиме, последњи дан за изјављивање ревизије од стране пуномоћника тужиље био је 17.07.2021. године (субота) односно 19.07.2021. године (понедељак), а ревизија је изјављена 20.07.2021. године, дакле након протека рока прописаном чланом 403. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци решења.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић