Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ђорђе Д. Папулић адвокат из ..., против туженог „НИС“ а.д. Нови Сад, из Новог Сада, чији је пуномоћник Бранислав Грујић адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3826/18 од 20.09.2019. године, у седници већа одржаној дана 20.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3826/18 од 20.09.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3826/18 од 20.09.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Панчеву П1 114/18 од 31.08.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован основни тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је ништав Анекс број 15 уговора о раду број .. од 03.07.2006. године број .., закључен дана 05.05.2014. године, у складу са којим је тужилац премештен на радно место „референт у Служби за дигитализацију“ (шифра HM ..) Одељење за дигитализацију архиве, Служба за дигитализацију архиве, Дирекција за управљање документима, Функција за организациона питања и у складу са којим је тужиоцу утврђен новчани износ основне месечне бруто 1 зараде за пуно радно време и стандардни радни учинак у фиксном износу од 47.000,00 динара, као и да се обавеже тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка са законском затезном каматом. Ставом другим изреке, одбијен је као евентуални тужбени захтев којим је тужилац тражио да се усвоји његов тужбени захтев и утврди да је ништав члан 3 Анекса број 15 уговора о раду број .. од 03.07.2006. године број .., закључен дана 05.05.2014. године којим је тужиоцу утврђен новчани износ основне месечне бруто 1 зараде за пуно радно време и стандардни радни учинак у фиксном износу од 47.000,00 динара, као и да се обавеже тужени да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3826/18 од 20.09.2019. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Панчеву П1 114/18 од 31.08.2018. године и усвојен примарни тужбени захтев тужиоца и утврђено да је ништав Анекс број 15 уговора о раду број .. од 03.07.2006. године број .., закључен дана 05.05.2014. године, у складу са којим је тужилац премештен на радно место „референт у Служби за дигитализацију“ (шифра HM ..) Одељење за дигитализацију архиве, Служба за дигитализацију архиве, Дирекција за управљање документима, Функција за организациона питања и у складу са којим је тужиоцу утврђен новчани износ основне месечне бруто 1 зараде за пуно радно време и стандардни радни учинак у фиксном износу од 47.000,00 динара. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 345.000,00 динара. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка по жалби у износу од 33.000,00 динара.

Против наведене пресуде тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП ( „Службени гласник РС“ број 72/11,49/13- УС,74/13-УС,55/14 и 87/18) прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом усвојен је тужбени захтев тужиоца, па је поништен Анекс Уговора о раду којим је тужилац премештен на послове „референт у Служби за дигитализацију“. Другостепена пресуда донета је правилном применом члана 171. став 1. тачка 1. Закона о раду, јер само позивање у разлозима за понуду на ове законске одредбе и премештај на други одговарајући посао због потребе процеса и организације рада није довољно да би се запосленом понудио Анекс Уговора о раду. Сврха понуде за закључење Анекса Уговора о раду, као што то правилно закључују и нижестепени судови, је управо у томе да се детаљније образложе разлози за закључење Анекса Уговора о раду, како би се спречила злоупотреба дискреционог права послодавца да запосленом понуди измену уговорних услова рада, без постојања фактичких потреба за ту измену.

С обзиром на изложено, Врховни касациони суд је закључио да у конкретном случају нема места примени члана 404. став 1. ЗПП, па је донео одлуку као у ставу првом изреке решења.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је дана 28.07.2014. године. Предмет тужбеног захтева је поништај одредбе Анекса уговора о раду.

Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је у парници из радних спорова ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.

Ни то што је побијаном другостепеном пресудом преиначена првостепена пресуда није од утицаја на другачију одлуку, јер се у конкретном случају одредба члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, о дозвољености ревизије у случају преиначења првостепене пресуде не примењује.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке решења.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић