Противна странка у одговору на захтев наводи да остаје при наводима одговора на тужбу којом се оспорава решење од 08.11.2018. године и предлаже да суд одбије захтев за приспитивање судске одлуке као неоснован.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'', број 111/09), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Према разлозима образложења побијане пресуде, правилно је тужени орган одлучио када је дозволио понављање поступка, окончаног решењем министра правде број 740-08-01739/2014-22 од 27.06.2014. године, поништио наведено решење и одредио да се АА не именује за извршитеља за подручје Вишег суда у Новом Саду и Привредног суда у Новом Саду, јер су приликом именовања тужиље постојале неправилности, односно у поступку предлагања кандидата за именовање, учествовало је лице које је морало бити изузето, због чега су били испуњени услови за понављање поступка из одредбе члана 176. став 1. тачка 3) Закона о општем управном поступку.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да су основани наводи захтева да је Управни суд доношењем побијане пресуде битно повредио правила поступка, и то повредом права подносиоца на образложену судску одлуку. Ово стога што је тужиља у тужби истицала, а што у основи понавља и у захтеву за преиспитивање судске одлуке, да је поступак поновљен након истека законом прописаног рока за понављање поступка, јер је за чињеницу да је брат тужиље, овде подноситељке захтева, био члан конкурсне Комисије која је министру предложила листу кандидата за избор извршитеља, тужени сазнао 07.07.2014. године, а решење којим је дозволио понављање донео 30.12.2015. године. Истицала је и да је диспозитив оспореног решења неразумљив и неизвршив, јер је супротан одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу којим је прописано каква одлука поводом именовања извршитеља може бити донета. У образложењу побијане пресуде су цитирани ови наводи тужбе, али Управни суд у образложењу побијане пресуде, није дао разлоге због чега су ти наводи тужбе без значаја за другачију оцену законитости оспореног решења.

Врховни касациони суд указује да у образложењу правилно образложене одлуке морају бити наведена и размотрена суштинска питања за доношење одлуке, односно наведени одговарајући и довољни разлози за одлуку. С тога се не може прихватити као правилан закључак Управног суда да су били испуњени услови из одредбе члана 176. став 1. тачка 3) Закона о општем управном поступку за понављање поступка и да оспореним решењем није повређен закон на штету тужиоца.

Имајући у виду изложено, Врховни касациони суд је нашао да су побијаном пресудом повређена правила поступка која су од утицаја на решење ствари, па је, на основу одредбе члана 55. став 2. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву ове пресуде и предмет вратио Управном суду да донесе нову одлуку о тужби подносиоца.

Врховни касациони суд није одлучивао о захтеву подноситељке за накнаду трошкова, јер овом пресудом није окончан поступак по тужби, него је захтев уважен, побијана пресуда Управног суда укинута и предмет враћен Управном суду на поновно одлучивање, па ће се о трошковима поступка поводом правног лека одлучити у коначној одлуци на основу одредбе члана 165. став 3. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС , 55/14, 87/18, 18/20), на чију сходну примену упућује члан 74. Закона о управним споровима.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 05.05.2023. године, Узп 25/2023

Записничар                                                                                                                Председник већа – судија

Мирела Костадиновић,с.р.                                                                                  Гордана Џакула,с.р.

За тачност отправка Управитељ писарнице

Марина Антонић