Противна странка, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије, Сектор за борачко-инвалидску заштиту, је у одговору на захтев навела да нису испуњени услови из члана 49. Закона о управним споровима за подношење захтева за преиспитивање судске одлуке из ког разлога предлаже да се захтев одбаци, а у свему остаје при разлозима из тужбом оспореног решења.

Врховни касациони суд је нашао да нема законом прописаних разлога за одбацивање поднетог захтева, те да је исти дозвољен, у смислу члана 49. став 2. тачка 3. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), јер је тужбом оспорено решење донето у поступку ревизије а да против њега жалба није дозвољена.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу одредбе члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде, у конкретном случају нису испуњени услови за признавање права на породичну инвалиднину па је правилно одлучио тужени орган када је у вршењу ревизије, на основу одредаба чл. 85. и 87. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца („Службени лист СРЈ“ бр. 24/98...25/00 и „Службени гласник РС“ бр. 101/05 и 111/09), у поступку у коме није било повреда правила поступка од битног утицаја на правилност и законитост решавања ове управне ствари оспореним решењем поништио решење првостепеног органа од 26.09.2013. године и одбио захтев тужиље од 24.09.2013. године за признавање права на породичну инвалиднину по палом борцу, као неоснован, с обзиром да су у образложењу тужбом оспореног решења за донету одлуку дати довољни и јасни чињенични и правни разлози са позивом на правне прописе које као довољне прихвата и овај суд.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је донета без повреде правила поступка и уз правилну примену материјалног права. Ово јер је тужиља (овде подносилац захтева) била корисник породичне инвалиднине у ранијем периоду и то право јој је, према стању списа предмета те образложењу побијане пресуде, престало 01.10.2009. године по решењу првостепеног органа од 21.09.2012. године, због неиспуњавања законом прописаних услова. При томе ово право је остварила 1999. године, јер је тада важећа Уредба о материјалном обезбеђењу и другим правима бораца, ратних војних инвалида и цивилних инвалида рата из оружаних акција после 17.08.1999. године (''Службени лист РС бр. 7/92...35/06), прописивала могућност да се права прописана законом могу признати и лицима која су избегла на територију Републике Србије, по основу погибије члана породице у оружаним снагама у земљи после 17.08.1999. године. Међутим, наведена Уредба је престала да важи доношењем Уредбе о престанку важења одређених уредби у области борачко инвалидске заштите („Службени гласник РС“ број 35/06), па, како подносилац захтева, АА из ... на дан подношења захтева првостепеном органу - 20.09.2013. године није признати корисник права на породичну инвалиднину, то се могућност поновног признавања овог права по истом основу може ценити, сходно сада важећим прописима који не прописују могућност да се по овом основу њој призна тражено право.

Без утицаја је на другачију одлуку суда, код оцене законитости побијане пресуде, су наводи захтева којима се оспорава побијана пресуда због погрешно утврђеног чињеничног стања, јер према члану 49. став 3. Закона о управним споровима, захтев за ванредно преиспитивање судске одлуке се може поднети само због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари, а не и због непотпуно и неправилно односно неутврђеног или погрешно утврђеног чињеничног стања.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 07.07.2016. године, Узп 59/2016

Записничар,                                                                                                                                      Председник већа – судија,

Весна Карановић, с.р.                                                                                                                   Мирјана Ивић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић

ТТ