Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Зорана Таталовића, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Д.Ж., због кривичног дела оштећење поверилаца из члана 237. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Ж., адвоката З.М., поднетом против правноснажних решења Основног суда у Зајечару Кв 530/14 од 11.04.2016. године и Вишег суда у Зајечару Кж2 41/16 од 20.04.2016. године, у седници већа одржаној дана 27.05.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Ж., поднет против правноснажних решења Основног суда у Зајечару Кв 530/14 од 11.04.2016. године и Вишег суда у Зајечару Кж2 41/16 од 20.04.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Зајечару Кв 530/14 од 11.04.2016. године, одбачена је као недозвољена жалба браниоца окривљеног Д.Ж., изјављена против решења Основног суда у Зајечару Кв 530/14 од 04.04.2014. године.

Решењем Вишег суда у Зајечару Кж2 41/16 од 20.04.2016. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Д.Ж., изјављена против решења Основног суда у Зајечару Кв 530/14 од 11.04.2016. године.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Д.Ж., адвокат З.М., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, наведена решења укине и списе предмета упути првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП, одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца је недозвољен.

Бранилац окривљеног Д.Ж. у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним првостепеним решењем одбачена као недозвољена жалба браниоца окривљеног изјављена против решења којим је одбијен предлог браниоца окривљеног за укидање притвора док је другостепеним решењем одбијена као неоснована жалба изјављена против побијаног првостепеног решења, при чему су се нижестепени судови позвали на одредбу члана 216. ЗКП, према којој је странкама и браниоцу дозвољено изјављивање жалбе само против решења којим се одређује, продужава или укида притвор, на који начин су првостепени и другостепени суд повредили одредбу члана 465. став 1. ЗКП. Поред тога, бранилац у захтеву наводи и то да суд супротно о својој законској обавези прописаној одредбом члана 216. став 3. у вези члана 498. став 5. ЗКП, од дана одређивања притвора – 05.11.2015. године ниједном није испитао да ли и даље стоје разлози за притвор.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости, против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреда закона из члана 216. и члана 465. став 1. ЗКП Врховни касациони суд је захтев браниоца окривљеног Д.Ж. у односу на истакнуте повреде закона оценио као недозвољен. С обзиром на то да је одредбом члана 484. ЗКП, која прописује обавезан садржај захтева, прописано да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење а у случају из члана 485. став 1. тачка 3) тог Законика, мора се доставити одлука Уставног суда или Европског суда за људска права, те да бранилац окривљеног у захтеву наводи да је окривљеном побијаним правноснажним решењима повређено право на правично суђење као и право на жалбу и двостепеност поступка која права су зајемчена Уставом Републике Србије, чиме се указује на повреду закона из члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП, а да уз захтев није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, којом је утврђено да је повређено или ускраћено људско право и слобода окривљеног у поступку које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, Врховни касациони суд налази да захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног нема законом прописан садржај у односу на цитирану повреду закона.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                           Председник већа-судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                      Јанко Лазаревић,с.р.