Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, је неоснован.

Према наводима захтева, нижестепени судови су доношењем побијаних решења учинили повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, на тај начин што је окривљена обавезана да део трошкова кривичног поступка плати по тежој, а део по лакшој квалификацији кривичног дела, обзиром да је током поступка мењана правна квалификација кривичног дела за које се окривљена терети, што је по ставу браниоца неправилно. Бранилац је мишљења да измене оптужног акта и правне квалификације не могу бити на штету окривљене у погледу трошкова кривичног поступка, те да самим тим, ако је окривљена осуђена за лакше кривично дело и одлука о трошковима поступка мора бити у складу са том квалификацијом.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене АА, по оцени овога суда, нису основани.

Из списа предмета произилази да је оптужним актом ОЈТ у Нишу окривљеној АА стављено на терет извршење кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и поступак у овој кривично правној ствари се до измене оптужног акта дана 18.03.2022. године водио због тог кривичног дела, а затим након извршене измене правне квалификације, поступак против окривљене вођен је због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, за које је окривљена оглашена кривом правноснажом пресудом и обавезана да надокнади трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини суд донети посебно решење.

Одлучујући о висини трошкова кривичног поступка, Основни суд у Нишу је побијаним првостепеним решењем обавезао окривљену да оштећеној на име трошкова кривичног поступка плати износ од 210.750,00 динара, а Основном суду у Нишу износ од 29.600,00 динара, а другостепени суд је ово решење уважавањем жалбе браниоца преиначио, у погледу износа који је окривљена дужна да плати оштећеној, утврђујући да ти трошкови износе 199.500,00 динара, налазећи да сходно Тарифном броју 8. став 2. Тарифе о накнадама и наградама за рад адвоката, пуномоћнику припада 50% награде за сачињавање кривичне пријаве односно с обзиром на запрећену казну за кривично дело за које је вођен поступак против окривљене, у том моменту, односно износ од 11.250,00 динара, а не 22.500,00 динара, како је то нашао првостепени суд.

У образложењима побијаних решења наведено је за које процесне радње оштећеној на име заступања од стране пуномоћника припада награда и у којим износима, при томе имајући у виду да је током поступка дошло до измене правне квалификације кривичног дела за које се окривљена терети са кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика на кривично дело лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика. Сходно томе, нижестепени судови су трошкове поступка оштећене до 18.03.2022. године, када је извршена измена правне квалификације, обрачунали према Тарифи о наградама и накнадама за рад адвоката за кривично дело из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, а након тога су трошкове обрачунали према Тарифи за кривично дело из члана 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, за које је окривљена и оглашена кривом.

Одредбом члана 23. став 1. Закона о адвокатури прописано је да адвокат има право на награду и накнаду трошкова за свој рад у складу са тарифом, коју доноси Адвокатска комора Србије, а одредбом става 2. истог члана прописано је да се висина награде за рад адвоката утврђује у зависности од врсте поступка, предузете радње, вредности спора или висине запрећене казне.

Сходно наведеном и цитираним законским одредбама, Врховни касациони суд налази да се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене указује да нижестепени судови нису правилно применили адвокатску тарифу везано за кривично дело које је окривљеној стављено на терет, узимајући у обзир приликом обрачуна трошкова кривичног поступка чињеницу да је поступак против окривљене првобитно вођен због кривичног дела из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика.

По налажењу Врховног касационог суда, супротно наводима браниоца, правилно су нижестепени судови приликом обрачуна трошкова кривичног поступка и то награде пуномоћника оштећене, узели у обзир чињеницу да је током кривичног поступка, дакле од његовог покретања па до његовог завршетка јавни тужилац, изменио правну квалификацију кривичног дела, и у складу са тим трошкове кривичног поступка обрачунавали према запрећеној казни за оно кривично дело за које се води кривични поступак у моменту када су од стране пуномоћника предузете процесне радње, а не у односу на кривично дело које окривљеној стављено на терет у тренутку када је кривични поступак правноснажно окончан и за које је правноснажно оглашена кривом.

С обзиром на наведено, Врховни касациони суд налази да побијаним правноснажним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљене АА, оцењени као неосновани.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић