Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 1167/16 од 10.10.2016. године, одбијена је као неоснована жалба окривљеног Енвера Идризија, а пресуда Основног суда у Нишу Кв број 1149/16 од 06.09.2016. године је потврђена.

Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости КТЗ 510/2021 од 23.04.2021. године, против напред наведених правноснажних пресуда, због повреде закона из члана 556. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 552. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 60. став 2. тачка 2. КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине.

Врховни касациони суд није доставио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца браниоцу окривљеног Енвера Идризија, јер га осуђени у кривичном поступку није имао, већ је одржао седницу већа у смислу члана 488. став 1. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца, јер веће није нашло да би његово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је побијаним пресудама повређен закон – члан 60. став 2. тачка 2. КЗ, на штету окривљеног Енвера Идризија, јер јединствена казна затвора на коју је окривљени осуђен наведеним пресудама прелази збир појединачно утврђених казни затвора, па су повређене и одредбе члана 556. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 552. став 1. тачка 1) ЗКП.

Одредбом члана 60. став 2. тачка 2. КЗ прописано је да ако је за кривична дела у стицају суд утврдио казне затвора, повисиће најтежу утврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни нити прећи двадесет година.

Из списа предмета произилази да је пресуда Основног суда у Нишу Кв број 1953/15 од 28.01.2016. године којом је окривљени осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 11 месеци, преиначена пресудом Апелационог суда у Нишу Кж број 351/16 од 23.03.2016. године, тако што је том пресудом окривљеном изречена јединствена казна затвора у трајању од 3 године и 6 месеци.

Из списа предмета произилази да је пресудом Основног суда у Нишу Кв број 1146/16 од 06.09.2016. године којом је преиначена у погледу одлуке о казни, између осталих и пресуда Основног суда у Нишу Кв број 1953/15 од 28.01.2016. године, погрешно је утврђено да је окривљени Енвер Идризи том пресудом правноснажно осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 11 месеци, јер је наведена пресуда у поступку по жалби преиначена тако што је окривљеном изречена јединствена казна затвора у трајању од 3 године и 6 месеци.

Имајући у виду да је пресудом Основног суда у Нишу Кв број 1149/16 од 06.09.2016. године погрешно утврђено да је пресудом Основног суда у Нишу Кв број 1953/15 од 28.01.2016. године окривљени Енвер Идризи осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 11 месеци, а окривљени је том пресудом заправо правноснажно осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, суд је неправилно узимајући окривљеном као утврђену казну затвора у трајању од 3 године и 11 месеци по тој пресуди и узимајући као утврђену казну затвора у трајању од 2 године по пресуди Основног суда у Нишу К број 1186/13 од 08.07.2015. године, окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 8 месеци, чиме је повредио одредбу члана 60. став 2. тачка 2. Кривичног законика, јер је тако изречена јединствена казна затвора у трајању од 5 година и 8 месеци, већа од збира казни изречених по правноснажним пресудама које су узете као утврђене, који збир износи 5 година и 6 месеци.

Због учињене повреде закона Врховни касаџиони суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, па је укинуо првостепену и другостепену одлуку и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање, да би се у поновном поступку, имајући у виду примедбе изнете у овој пресуди, донела правилна, јасна и на закону заснована одлука.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић